Прочитај ми чланакУдружење Срба из Хрватске, Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд, заједно са Завичајним клубом „Книнска крајина“ и Удружењем Срба из Хрватске „Никола Тесла“ – Крагујевац и ове године организују већ традиционалну манифестацију Крајишки ликовни салон.
Ово је осамнаести салон који се организује у избјеглиштву а укупно до сада је одржано 30 салона. Овогодишња изложба је отворена у петак, 13. октобра 2017. године у 19 часова у Галерији Музеја жељезница Србије (Немањина 6).
Сваке године овај салон посвећен је некој великој годишњици, а ова година је година једног великог јубилеја важног не само за Србе са подручја Крајине, већ и за цјелокупан српски народ, а ријеч је о седам вијекова манастира Крупе.
Салон је први пут почетком 80-их година прошлог вијека организован у Книну и на кратко је прекинут 1995. године због прогона српског народа, али је ова манифестација наставила своје трајање и на простору Републике Србије гдје је избјегао највећи дио Срба из Крајине. Упркос трагичној судбини српског народа, ови људи окупљени око „Крајишког ликовног салона“, одлучили су да се представе јавности у Србији, али гледајући на то као на један од начина да свој завичај отргну од заборава, било да је ријеч о црквама и манастирима, градовима, селима, пејсажима, лицима, успоменама на дјетињство… Њима су се убрзо придружили и они умјетници који су поријеклом са простора Крајине, а потом и ликовни ствараоци из Републике Српске, Србије… Неки од њих учествовали су и ове године у раду ликовне колоније „Умјетничког братства манастира Крке“ која траје већ двадесет година.
Главне одлике „Крајишког ликовног салона“ данас чине заиста велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа, али прије свега велика заинтересованост како излагача тако и публике за ову изложбу, коју ће и ове године, осим у Београду, публика моћи видјети у Крагујевцу, Панчеву, Новом Саду. Више од 100 аутора своје идеје и ставове исказали су у најразноврснијим материјалима и техникама, од оних класичних попут мермера, мозаика или уља, графике, све до дигиталне фотографије. И ове године, на изложби заједно излажу како афирмисани умјетници, нека од најпознатијих имена српске ликовне сцене, тако и млади аутори који су рођени знатно послије оснивања овог Салона.
Награда салона „Борис Маркош Минго“ за ликовно стваралаштво младих, ове године је додијељена Баша Ники за скулптуру „Буђење“, код је Плакета Умјетничког братства манастира Крка припала Вукичевић Сузани за рад „Христ“.
Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка који се додјељује појединцима и институцијама заслужним за чување и обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине биће додјељен проф. др Милораду Кураици.
