Прочитај ми чланак
У традицији дугој чак 86 година, свега шест Срба успело је да се упише на листу добитника престижног признања Америчке филмске академије Оскар.
И док је податак да је први Оскар отишао у руке легендарног глумца Младена Секуловића (Карла Малдена) пре 63 године релативно познат, далеко мање се причало и писало о преосталих пет лауреата.
Међу њима најзвучније је име аниматора Душана Вукотића, који је престижном статуом награђен за анимирани филм “Сурогат”.
Мање су познати сценариста Стојан Стив Тешић, награђен за сценарио филма “Бреакинг Аwаy” (који је прославио Дениса Квејда), инжењер Зоран Перишић, награђен за специјалне ефекте у остварењу “Супермен“ (захваљујући којима је годинама Кристофер Рив летео), инжењер Мирко Ковачевић и научник др Дејан Илић, који су златне статуе добили за унапређивање филмске камере.
Глумац Карл Малден (1951)
Глумац Младен Секуловић (далеко познатији као Карл Малден) добио је 1951. Оскара за споредну улогу коју је остварио у филму “Трамвај звани жеља” бриљирајући поред филмског вука Марлона Бранда.
Та година остаће упамћена у домаћим аналима и као прва у којој је Оскар додељен једном Србину.
– Чим сам кренуо колима на Холивуд булевар, паркирао сам два блока пре и наставио пешке, јер сам носио стари капут преко свечаног одела. Имао сам две карте, али сам жену Мону оставио код куће у Њујорку, да чува ћеркицу Милу. Преко њеног седишта пребацио сам свој капут. До мене су сели Хемфри Богарт и Лорин Бекол. Дени Кеј је био водитељ, кад сам изненада чуо да је прочитао моје име. Скочио сам као опарен, кренуо на бину и довикнуо Богију: “Причувај ми капут, хоћеш ли?” Погледао ме је као да има посла с лудаком, и рекао: “Само ти иди тамо!” Уопште се не сећам шта сам рекао приликом доделе – причао је касније о величанственом тренутку Малден.
Овај по рођењу Херцеговац, који је завршио глуму у Њујорку и снимио 65 филмова, био је номинован за Оскара и 1954. за улогу остварену у још једном антологијском филму – “На доковима Њујорка”.
Последњи пут на Додели Оскара појавио се 2007, међу педесетак живих великана филма. Две године касније преминуо је у 97. години живота.
Аниматор Душан Вукотић (1962)
Душан Вукотић, аниматор, сценариста и режисер освојио је Оскара 1962. у категорији кратког анимираног филма с цртаним филмом “Сурогат”.
Ово мало ремек-дело остаће упамћено по критици у којој је, између осталог, писало: “Вукотићево стваралаштво нису пуки гегови, то је филозофија, читав један поглед на свет”!
Вукотићев тријумф био је тим већи што је ово био први добитник Оскара, који није с америчког тла (пошто је претходно награђени Карл Малден рођен у Чикагу).
Вукотић је рођен 1927. у Билећи, али се школовао и радио у Загребу. Снимао је од 1956, а издвајао се по томе што је био комплетан аутор документарних и играних филмова (режирао, цртао, писао сценарио).
Још као студент на загребачком Архитектонском факултету крајем четрдесетих година прошлог века, Вукотић постаје стални карикатуриста у хумористичком недељнику “Керемпух”. Објављује такође у “Јежу”, “Вјеснику”, “Филмској култури”. На цртаном филму ради од 1951. Почео је у загребачком “Дуга-филму”, а дебитовао с цртаним филмом “Како се родио Кићо”.
Више од две деценије предавао је режију на Академији за казалиште филм и телевизију у Загребу, освојио је 146 југословенских и међународних награда, а пред смрт је започео припреме за велику чешко-хрватску анимирано-играну копродукцију.
Преминуо је од инфаркта 1998.
Сценариста Стојан Стив Тешић (1979)
Ужичанин Стојан Стив Тешић добио је Оскара за најбољи оригинални сценарио у драми “Бреакинг Аwаy” (1979), која је прославила Дениса Квејда.
Овај филм преведен као “Четири пријатеља” југословенску премијеру имао је управо у Ужицу, по Стивовој жељи.
Из СФРЈ Стојан је отишао с оцем Радишом, краљевим војником, шездесетих година прошлог века и као сваки имигрант маштао о томе да постане светски шампион у рвању и научи енглески.
Још као студент Индијана универзитета (студирао славистику и руску књижевност), протестовао је против америчке инвазије на Вијетнам. И касније је као признати амерички стваралац, заједно са сестром Нађом, био међу првим демонстрантима у борби против милитантног глобализма.
Остаће запамћена његова реченица изговорена у интервјуу непосредно пред смрт: “Моја религија је човек. Просечни Американац, међутим, верује у капитализам. То је главна религија”.
Његових првих шест драма на сцену је поставио чувени њујоршки “Америкен плејс тиетер”, који је лансирао Сема Шепарда, Феј Данавеј, Мајкла Дагласа, Дастина Хофмана…
И све остале драме су готово одмах игране на Бродвеју.
Међутим, ниједан Тешићев текст о грађанском рату у Југославији није објављен у Америци. То га је погађало, јер је био од оних који су сматрали “да је важан писац онај, чији се глас чује”.
Преминуо је 1996. од срчаног удара, у 53. години.
Инжењер Зоран Перишић (1979)
Зоран Перишић је рођени Земунац (1940), али је одрастао у Прокупљу. Оскара је добио за специјалне ефекте у биоскопском хиту “Супермен” Ричарда Донера.
Другим речима, захваљујући вештим рукама овог Србина, Кристофер Рив је годинама летео на филму, а сам изум летења на великом платну по њему је назван “Зоптиц”.
Перишићев допринос “Супермену” можда је најкраће и најбоље дефинисао сам Донер изјавивши: “Да није било Перишића, не бисмо имали филм“.
Српски мајстор за специјалне ефекте занат је пекао код Стенлија Кјубрика у филму “2001: Одисеја у свемиру” (1968), и то као непотписани сарадник у одсеку за анимацију, чија је стручност дошла до изражаја у завршној сцени у којој једини преживели астронаут путује кроз простор и време
.
У међувремену је постао и званични власник неколико патената из области специјалних ефеката, међу којима је и 3Д технологија и потписник сјајног штива “Висуал Еффецтс Цинематограпхy”.
Инжењер Мирко Ковачевић (2007)
Иноватор на пољу филмске камере, инжењер оптике и електронике Мирко Ковачевић, освојио је “техничког” Оскара 2007. године.
На 79. додели Америчке академије за филм награду је поред колеге Хауарда Престона добио за “систем који регулише три функције сваког објектива на филмским камерама”.
О утисцима са тадашње Доделе, овај Београђанин је рекао:
– Додела награда за нашу техничку област био је посебан догађај, одвојен од главне церемоније, у хотелу на Беверли Хилсу. За разлику од доделе Оскара за уметнички део, добитници награда за технички део унапред су обавештени ко је добио награду. Знајући да сам добитник, нисам осећао неку посебну нервозу, мада сам био узбуђен када су најавили моје име.
Научник др Дејан Илић (2008)
Свега годину дана након што је Мирко Ковачевић награђен Оскаром, исто признање добио је др Дејан Илић за дигиталну АРРИ камеру, која унапређује светло за снимање филмова.
Родом из Селевца крај Смедерева, Ковачевић је дипломирао у Београду, школовао се у Француској, а докторирао на Техничком факултету у Дрездену. Био је одбојкаш у јуниорској репрезентацији Југославије, немачком ТУ Дрезден и Елвангену, где је постао тренер и где данас живи.
– Нисам очекивао америчку награду јер се Оскар додељивао унапређењима за камере, објективе, електронске уређаје за филмску постпродукцију и специјалне ефекте. Наш уређај верно имитира дневну светлост. Уређај нема конкуренцију у филмској техници, а постао је популаран, јер не емитује потенцијално штетне зрачне елементе, нити топлотну енергију.
– Посебно сам поносан на то што камера на ноћним снимањима остварује фантастичне ефекте – рекао је својевремено Илић описујући до детаља функционисање своје камере, којом је сниман последњи серијал филмова о Џејмсу Бонду, баш као и скоро сви нови филмови у 3Д формату.
(Телеграф)
