Прочитај ми чланакНаш глумац Небојша Глоговац, напустио нас је прерано 2018. године након борбе са тешком болести. Његов отац, прота Милован, причао је колико је вера значила његовом сину, а и он је у бројним интервјуима то наглашавао. Ипак, нечијом вољом сахрањен је и почива без крста, што посебно тишти старог свештеника.
„Одрастао је у цркви. У олтару су његови први кораци. И сад се у црквеном певачком друштву сећају коврџавог дечака који је хору доносио нафору, на галерији. Њега је обликовала наша вера. И он је о томе немало пута говорио. Мислим да се све вредности, све врлине, као и мане, из куће понесу. Породица је темељ. Све што је касније надоградио Небојша је на том темељу подизао. Уградио у своје синове све истинске вредности“, рекао је Милован Глоговац за Вечерње новости.
Присетио се и како је са седмогодишњим Небојшом из муке кренуо из родне Херцеговине и дошли су најпре у Опово, а потом и у Панчево, а везе са традицијом чували су током целог одрастања нашег глумца, док су поуке „не одај се у највећој жалости, као ни у највећој радости“ и „у добру се не узнеси, у злу се не понизи“ биле део његовог васпитања.
„Мислим да је Небојшу више обликовала вера од љутог камена. Вера коју смо отуда донели у грумену завичајне земље. Била су то тешка времена за цркву. Време у невреме. У нашој кући, у Панчеву, окупљали су се умни људи који су животом сведочили тежину постојаности у вери. Биле су то трибине, ослобађање страха и очувања свести. Небојша је упамтио полицијске страже на ћошковима наше куће. Пописивања људи који су долазили у цркву. Прекршајне пријаве против мене и кажњавања, јер сам окупљао вернике. Црква је тада имала слободу, али само у олтару. Црква, без верника. То је Небојшу учинило борцем. Стрпљиво је стасавао у борца. Целог свог живота он је то носио у себи и понео у своју кућу. Своје синове, Гаврила и Милоша, подигао је на истинским вредностима. Дао им одговоре шта је морал, закон, вера, како се поставити у друштвеном животу, а не изгубити себе – прича он даље.
Слике из живота се само ређају у сећању…
“ О којој слици, којем разговору, чему се све не враћам? Свака слика је ту. Жива. Не знате шта човек од тога може да издвоји. Све је вредно. Све је део живота. Све је веза… Ви питате: У какав чвор је могуће стегнути срце да сину, без јаука, држите опело? Мој једини одговор је – молитва. Она је најбољи лек. Најбоља терапија. Ако је нема, онда је јаук. Онда је безнађе. Очајање. А, јесмо ли исти људи после несреће? Кад се поремети ред, онај који је устаљен, да сахрањујемо, што кажу људи, по реду, па се суочимо са судбином да сахрањујемо децу… То јесте мука, то јесте туга… Нема веће несреће… Али, молитва помаже човеку да на прави начин поднесе сусрет са таквом несрећом и са смрћу – истиче прота Милован.
Посебно боли сећање на последње тренутке живота популарног глумца.
– Неколико сати пред Небојшину смрт, тог поподнева, тог четвртка, он је био у лошем стању. Требало је да прими и другу хемиотерапију. Уз њега је била његова супруга Милица. Она је стално била са њим. Све време. И ја сам био са њима. Сместили смо га у кревет и нисмо тада много причали. Сестре су му прикључиле терапију и ја сам отишао. Око осам, увече, Милица нам се јавила. Каже нам: ‘Добро је поднео терапију, чак се и шалио са мном… У петак, око два по поноћи…’. Болест је била јача. Нагла. За месец дана га нам је узела… – додао је он са кнедлом у грлу.
„Јесте мука. Јесте жалост. Јесте бол, непребол… Али, кад и данас стижу речи одасвуд: Небојша се никад и нигде није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вери коју је и он живео, надвисите личну патњу. Молитва је најбољи лек, утеха и нада. Пре свега вера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свету од оног који је оставио. Утеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу“, каже неутешни отац.
Оно што га је посебно зачудило и тишти јесте када је чуо да на гроб његовог сина није могуће поставити крст по православним обичајима?! Наиме, речено му је да се верски обичаји не поштују у Алеји заслужних грађана.
– Небојша је у свакој мојој молитви, али и у молитви братства манастира Острог, Дечани и свуда где су га волели и поштовали. У молитви се каже: Примите га у светлост лица Божијега. И он је тамо, у тој светлости – закључио је отац Небојше Глоговца.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 21, 2022
