Прочитај ми чланакКритике на рачун серије углавном иду у правцу лоше стилизације епохе и говора који не доликује том времену. Редитељ каже да никада није у стилском смислу било речи да треба архаично приказивати ликове
Некада су Немањићи, у своје време, делили Србију међу собом, територијално. Данас је „деле“ у погледу ставова према телевизијској серији која прати успон средњевековне српске династије.
У доба Немањића није било друштвених мрежа, те је питање да ли би Стефана Немању тангирало шта се о њему пише или би за „твит“ летела глава. Тек, рекације на Твитеру после приказивања прве серије јесу подигле прашину, толико да се готово све дневне новине данас баве темом серије „Немањићи – Рађање краљевине“.
„Немам шта да кажем на негативне коментаре са друштвених мрежа, пошто свако има право да мисли шта хоће и како хоће. Само знам да се једна серија не оцењује на основу једне епизоде, него на основу 12. Време ће показати ко је био у праву“, рекао је за „Данас“ Гордан Михић, аутор сценарија за серију, док је за Новости рекао да није мишљење само Твитер, који не би ни коментарисао.
„Многи други људи ми се јављају и хвале“, рекао је Михић за Новости.
Критике на рачун серије углавном иду у правцу лоше стилизације епохе и говора који не доликује том времену.
Иван Карл, познати ТВ и филмски уредник, за Данас је рекао да се не сећа да је на друштвеним мрежама нешто имало јединствену подршку и хвалоспеве изузев рођенданских честитки на Фејсбуку. Он је рекао да друштвене мреже нису адекватан узорак и мерило да ли је нешто квалитетно, али и да не треба занемарити шта се тамо пише или поручује.
„У конкретном случају ‘Немањића’ ваља сачекати да се раазвије прича и тек након трече или четврте епизоде просудити који су домети и да ли је све имало смисла. Уводна епизода објективно има мана, али и добрих страна у продукцијским вредностима. Не треба прерано ни кудити ни хвалити. Серија је подигла прашину, а у којем правцу ће да је однесе ветар, видећемо“, рекао је Карл.
Карл је, с друге стране, у разговору за Блиц, истакао да је грешка била што је прва епизода приказана за Нову годину када се с мање пажње гледа телевизијски програм, а на ту грешку се надовезала друга – да наставак серије долази тек у фебруару.
„Форма претпремијере је застарела и имала је смисла пре 30 година у биоскопском репретоару, али не данас у време интернета и брзе телевизије, када конзументи траже све и одмах“, рекао је Карл.
Историчарка Смиља Марјановић Душанић, која је на ТВ серији била ангажована, заједно са археологом Марком Поповићем, као стручни консултант, за Данас је рекла да је у погледу постизања историјске аутентичности задовољна – када је реч о сценографији, костиму, изгледу ентеријера и екстеријера…
„Најчешће су пронађена оптимална решења, значајно боља од оних која смо до сада имали прилику да видимо у домаћој продукцији и која у главним цртама одговарају визуелном идентитету епохе. Сасвим је други утисак када је реч о драматуршким вредностима сценарија и уопште, о постигнутом уметничком квалитету прве епизоде. Историчари су незгодне судије када су посреди филмови са тематиком из прошлости, јер смо ретко када задовољни начином на који је приказана удаљена епоха о којој имамо посебна знања. У том смислу су ме разочарали неки говори и дијалози којима очигледно недостаје историјска аутентичност – рецимо, Немањино обраћање окупљенима приликом подизања Ђурђевих ступова, као и нека сувише конвецнипнална решења“, рекла је она.
Савремене речи, рекао је за Новости Срето Танасић, председник Одбора за сатандардизацију српског језика, не приближавају дух времена у коме се радња дешава.
„Језик тог доба сачуван у документима је црквено-словенски и он би данас био неразумљив. Али осим црквено-словенског који је имао узвишену употребу, постојао је и разговорни, народни језик, који је за ову сврху примеренији. Постоје сачувани документи на народном језику, што су аутори серије могли да погледају или да се консултују са језичким стручњацима“, рекао је он.
Редитељ серије Марко Маринковић је за Блиц рекао да су аутори сваки сегмент добро проучавали.
„То је савремен текст из пера нашег великог мајстора Гордана Михића. Никада није у стилском смислу било речи да треба архаично приказивати ликове и догађаје из тог времена због тога што је таква реконструкција скоро немогућа“, рекао је Маринковић.
