Напустио нас је још један великан, Бата Живојиновић, глумац генерације која је оставила неизмеран траг у домаћој кинематографији, али и на посебан начин обележила наше животе и детињства.
Шмекер, који је на специфичан начин освајао женска срца. Понекад је то било сасвим холивудски, џентлемнски, али умео је Бата то да уради и на неки својствен начин. Сирово и са пуно хумора. Зато смо га и волели.
Никада није бројао улоге, иако их је било преко 400, а сваком свом лику поклонио је посебну пажњу и одигаро га на најбољи начин. У већини својих филмова био је представљен као срцоломац, женскарош чијим је чарима готово немогуће одолети.
А већина жена и није. Падале су пред Батине реплике, а многе жене су уздисале за њим гледајући га на малим екранима.
Бата је са својом породицом као мали дошао у Београд, када је његов отац добио премештај због службе.
Доселио се на Црвени крст и врло брзо постао познати шмекер, раме уз раме са легендарним Гагом Николићем.
Неприкосновени шармер, српски Џејмс Бонд, имао је и ону другу, емотивнију страну, која нас је без премца обарала с ногу.
У филму „Птице које не полете” играо је деду болесне девојчице којој је боравак у природи помогао да оздрави.
А било је и оних улога и реплика по којима ће сигурно остати упамћен, као опасни тип који на својствен начин покушава да шармира Штефицу док јој не дође тетка из Босанске Крупе.
Био је шмекер, и такав је остао до последњег дана… Бато, недостајећеш нам!