(Милош Ристић)

Гласање је јавно, ми смо стара Грчка…

Ових дана смо сведоци додељивања многих књижевних награда. Човеку који пише или прати књижевна збивања остаје да се, пошто му је досадило да се смеје истовремено плачући, зачуђује. Пошто осим простора који је дат самом саопштењу жирија чудиоцима недостаје други него да сами траже и налазе простор за свој став и коментар и међусобну расправу – у помоћ пристиже бесплатни а озлоглашени – фејсбук. Легитимност књижевних конкурса више није у питању, већ само професионалност, а некад чак ни она не може помоћи већ једино разум. Чиста логика. Осећај за лиричност. Књижевна награда ,,Меша Селимовић’’ додељена је Ивану Негришорцу (негри, негри…шорцу, шорцу) за збирку песама ,,Камена чтенија’’ (мислим и да у време Захарија Орфелина овакав назив не би добио ђубретарску канту), тачније подељена заједно са романом Слободана Владушића ,,Ми, избрисани’’ (Ми, ОТПИСАНИ или ЗАБОРАВЉЕНИ, или било шта што указује на посебну оригиналност и иновативност у српској култури!).

Обе књиге су, пише Данас, од овогодишњег Великог жирија (пазите: ВЕЛИКОГ БРАТА) добиле по 15 поена (уз 2 асистенције, 5 скокова и 3 блокаде!), а учествовала су 54 књижевна критичара (све сами Скерлићи!), теоретичара и књижевна историчара. Чуди ме да нису звали и људе из НАСЕ! Уместо да имамо два-три еминетна критичара, две-три паметне главе, пар типова са књижевноистанчаним укусом и уметничким дојмом, ми имамо веће младаца и стараца, пленум, колегијум, шта? Пазите даље: ,,Ово је, иначе, трећи пут у историји награде да је дели два аутора, а први пут, да је једна књига поезије а друга роман.’’ Трећи пут у историји НБА лиге титулу МВП-ија поделила су два играча са истим индексним поенима, а први пут да је један центар а други бек!

Да се вратимо на 54 критичара. То ваљда треба да код нас, посматрача, створи утисак о објективности, непристрасности – СИНЕ ИРА ЕТ СТУДИО. Сине, Ирац ти у студију! ,,Обе књиге су добиле по 15 поена’’, дакле 30 од укупно 54. А осталих 24 поена? Шта ћемо са њима? Ко нам гарантује да неко ко је добио три или пет поена није истог или јачег квалитета? Или – они несрећници за које је гласао по један књижевни критичар, можда баш онај прави, а не неки, залутали професор књижевности по дипломи а критичар по издавачкој суделатности?! Зар не би било праведније да њих 54 дају академске оцене од 6 до 10 сваком делу па да се то све сабира у коначном?

И који је то баснословни песнички рокопис који се зове ,,Камена чтенија’’? Докле ће песничке збирке са јефтинометафорским синтагматикама које је још Миљковић прозивао пре педесет година добијати највиша признања?! КАМЕНА ЧТЕНИЈА? Говорим о већини ,,великих’’ књижевних награда у нас. Наслови типа ,,Љуштуре јавности’’ нису интересантни? Или типа ,,Дијагноза’’? То је одвише јаснои сувише конкретно. Али зато су ЧТЕНИЈА апстрактна. Чист дадаизам! Лично нисам учествовао у поменутом конкурсу али зар је битно и да јесам кад се већ унапред зна какви ће наслови и идеолошке, наводно антиидеолошке, матрице понети пехар српске књижевне Лиге шампиона? Награде освајају наслови састављени од синтагми типа: ВОЗОВИ НОЋИ, ТМИНЕ ПРАШИНЕ, НЕДОКУЧИВО ЈАСТВО, ПРОЛЕТЕЛЕ ЈЕСЕНИ и сл. Најбољи доказ за то је награда БРАНКО МИЉКОВИЋ у Нишу иза које стоји мој пропали и пролупали професор књижевности а касније декан Свезнајући и Увекуправујући Горан Максимовић. СЕНКЕ СТИХОВА, ПОЛОЖАЈНЕ ДУШЕ, ИЗНАД ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА, итд. Опростићете ми на импровизацијама али то су углавном такви неки наслови. Скупови две речи. Јасноће и нејасноће. Савршена симбиоза за паланачко уво. КАМЕНА ЧТЕНИЈА? КАМЕНИ ДОСИТЕЈ? КАМЕНА УСПАВАНКА?

(afirmator.org)

Ознаке: књижевна награда, критичари, Милош Ристић