Pročitaj mi članak
Стручњаци Рударско-геолошког факултета истражујући Винчу открили да је праисторијска метропола била много већа од данашњег локалитета. Користили су шкољке као новац!
Метропола највеће културе старе 7.500 година, у праисторији Европе, Винча, била је много већа него што се до сада веровало, открили су геолози током недавних истраживања. Стручњаци предузећа “Геоалфа” и Рударско-геолошког факултета до овог сазнања су дошли када су позвани су да утврде, како се могу спасти остаци средишта цивилизације на локалитету које данас угрожава клизиште изазвано водом из 17 околних септичких јама.
– Нажалост, реч је о првим геолошким истраживањима Винче од њеног открића пре више од века – каже проф др Слободан Кнежевић с Рударско-геолошког факултета. – Бушења су одмах оповргла досадашње претпоставке о тлу на коме је била подигнута праисторијска метропола. Винча је била много већа од данашњег локалитета, а њен центар се налазио у садашњем кориту Дунава.
– Геолози наглашавају да је велики пропуст што нису били позвани раније да раде с археолозима, јер би одмах било јасно да прво насеље у Винчи није налазило на узвишењу као данашњи локалитет – каже проф др Кнежевић.
Према речима нашег саговорника, Винча је подигнута у природној ували између два брега који су штитили куће од ветра. Настала је не на лесном тлу уз реку, као што се мислио до сада, већ на седиментима из времена Панонског мора.
– Трагова праисторијских речних седимената нема ни на подручју археолошког локалитета, ни на обали, ни у данашњем Дунаву – открива проф Кнежевић. – Претпостављамо да се корито реке налазило неколико стотина метара даље и да је касније скренуло и уништило центар Винче. Замислите какав су то култура и град били, ако се откриће кућа са периферије сматрају светским открићем без преседана.
Археолози су на локалитету пронашли наруквице од праисторијских шкољки које су сматране накитом, док их геолози нису мало боље згледали и открили да је реч о врсти спондилус, која никада није живела ни у Дунаву ни у Црном мору, већ од најближих у Егејском или Јонском.
– Ова шкољка се налази на целом простору винчанске културе широм централне Европе и логична је теорија колеге археолога Драгана Јанковића да је спондилус био монета ове цивилизације – каже др Кнежевић.
– То уопште није тешко претпоставити, ако се сетимо да су Винчанци трговали широм Европе, увозили су опсидијан – вулканско стакло из Ердеља, а продавали драгоцену црвену боју од цинабарита с Авале у Грчкој. Баш они су створили модерну пољопривреду ђубрењем тла, а захваљујући томе људи су престали да се сељакају у потрази за храном и постали су седелачка цивилизација.
Најновија геолошка и археолошка открића у Винчи биће јавности представљена на скупу у Природњачком музеју у понедељак.
