Pročitaj mi članak

Kako nam dobro ide: Čija će deca VRAĆATI DUGOVE ovog režima?

0

Ove godine za otplatu kineskih kredita Srbija će izdvojiti 178 miliona dolara, a tu se ne računaju pozajmice koje smo tek uzeli. Jedanaest kredita za izgradnju auto-puteva, železnica i termoelektrane Kostolac B ugovoreno je u proteklih 10 godina, a otplaćivaće se najmanje do 2039. godine. Kineski krediti i projekti na Zapadnom Balkanu često su predmet kritika Evropske unije zbog nedostatka transparentnosti i sumnje na korupciju.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић потписале су пре неколико дана два гранта у вредности од близу 10 милиона евра са Немачком развојном банком КфW за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Србији“. Динамика задуживања режима је у експанзији. Најновији преглед поверилаца јавног дуга Србије указује на то да је на крају јануара „мировао“ дуг у еврообвезницама, као и у дугорочним динарским обвезницама, док су порасле обавезе Србије према кинеској Еxпорт-Импорт банци за 58 милиона евра и према ММФ-у за 33 милиона евра.

Ако је веровати анализама које су доступне медијима, сваки грађанин Србије, дужан је Кини близу 2.000 евра. То је резултат политике задуживања Србије код својих кинеских пријатеља. Ако се овако настави, укупна висина дуга Србије ће се приближити цифри од преко 40 милијарди евра. Александра Вучића то и даље ништа не брине, јер тврди да је однос дуга и БДП-а такав да не представља никакву опасност по државу.

Према званичним подацима, дуг износи 56 одсто БДП-а, што је прихватљиво за међународне финансијске партнере, све док не пређемо 60 одсто, тако прича председник Србије. Оно што је исто занимљиво у овој причи јесте то да Вучић каже да у овом тренутку Србија има на рачуну пет милијарди евра, што много развијеније земље немају. Ако је већ тако, зашто се онда Србија и даље задужује?

Динамика задуживања је веома брза и ниједног тренутка не посустаје. Дуг Србије према Кини је на крају првог тромесечја 2023. износио 3,7 милијарди евра, што представља 8,4 одсто укупног спољног дуга Републике Србије, објавила је Народна банка Србије прошле године. Међутим, чињеница је да је јавни дуг у последњих 11 година владавине овог режима, повећан са 15,3 на 35,6 милијарди евра, а посебан проблем представља то што је, упркос тврдњама министра финансија Синише Малог да “кредите користимо за вишегодишње инвестиције, а не за потрошњу”, од нових 20 милијарди евра дуга само 6 милијарди евра уложено у инфраструктуру, док је преосталих 14 милијарди отишло у нешто „строго поверљиво“.

Уместо да инфраструктурне пројекте финансирамо из ЕУ грантова, који покривају до 85 одсто вредности пројекта, а извођаче бирамо на тендеру, задужујемо се код кинеске, и других влада по неповољнијим условима, да би ангажовали њихове извођачке фирме, мимо тендера и по вишеструко вишим ценама.

Србија се на међународном тржишту капитала задужује под јако лошим условима и добија каматне стопе, које су најмање двоструко веће него што их добијају земље са развијеном привредом. Те камате су 5 и 6 процената и власт је принуђена да све више дугорочних инфраструктурних пројеката финансира из кредита комерцијалних банака, код којих камата достиже и 9 одсто, што је дупло више него камата на стамбене кредите грађана, код тих истих банака.

 

Да се онесвестиш: Шта све Србија ДУГУЈЕ Арапима и зашто?

Тако смо дошли у ситуацију да је у буџету за 2024. потребно обезбедити чак 703 милијарде динара (шест милијарди евра) само за враћање доспелих обавеза. Према пројекцијама Управе за јавни дуг Министарства финансија, из марта прошле године, држава ће већ 2026. морати да плати за камате преко 2,1 милијарду евра. Коначни износ ће бити знатно већи, јер је управа „заташкала“ потребе за новим задуживањем државе, па је тако рачунала да ће за отплату главнице 2024. године бити потребно свега 626 милијарди динара, а стварно ће бити потребно обезбедити чак 700 милијарди.

Велико задуживање државе подразумева и велики раст ставке „трошкови задуживања“, а то су разне провизије приликом повлачења зајмова или издавања обвезница. Само у 2024. години, ти пратећи трошкови задуживања биће 115 милиона евра.

Izvor: direktno

Oznake: , , , ,