Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1924. умро је српски писац Алекса Шантић
Рођен је у Мостару, од оца Риста и мајке Маре, где је провео већину живота. Отац му је умро у раном детињству, па је живео у породици стрица Миха званог „Аџа“.
Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.
Припадао је мостарском кругу око књижевног листа „Зора“, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. У Мостару је основао српско певачко друштво „Гусле“.
У време Анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Босанском сабору.
У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је писао под утицајем Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални а песме осећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније.
Преводио је с немачког и чешког. Остала дела: драме „Хасанагиница“, „У магли“, превод „Лирског интермеца“ Хајнриха Хајнеа.
