Он је казао и да чланови жирија 62. Стеријиног позорја стоје иза своје одлуке са жељом да отворе питање: Зашто нам је позориште такво, зашто је у паду и да се ти узроци лоцирају и отклањају. "Нисмо желели да подржимо неговање постојећег стања које је из дана у дан даје све тање резултате", објаснио је Манојловић.

„Петоро људи који су били у жирију разговарали су слободно, искрено изеђу себе без икаквих утицаја и дошли су до закључка да није добро правити компропмисе: поделити те и такве награде у тој и таквој селекцији која је можда можда бити и боља или гора и наставити низ овога што сте рекли у вашем питању – те осредњости која понекад има некакве врхове и тикове у малој Србији. Распадом Југославије Стеријино позорје је изгубило своје могућности, односно нема капацитет.

Ове године фестивал је променио формат такмичарског дела где се с разлогом фаворизују домаћи аутори, али укидају можда добре представе, јер домаћим писац не значи аутоматски и добру представу“, рекао је Манојловић у интервјуу за „Политику“ поводом одлуке жирија 62. Стеријиног позорја, којим је председавао, а који је направио преседан одлучивши да се ниједна од девет такмичарских представа не прогласи најбољом и да се једна Стеријина награда додели свим учесницима, а Специјална Стеријина награда награду фестивалској публици. О негодовању које је изазвала одлука, он је рекао:

„Закључили со да је ово наш СОС сигнал који смо посалали додељујући награду свим учесницима у које смо рачунали и селекцију „Кругови“ и све људе около у публици која је то помно пратила. Без жеље да било кога понизимо и унизимо. Мисллим да овде није било квалитета да се дође у у компромисну ситуациују да се доделе две-три награде“, рекао је Мики Манојловић.

Он је казао и да чланови жирија стоје иза своје одлуке са жељом да отворе питање: Зашто нам је позориште такво, зашто је у паду и да се те узроке лоцирају и отклањају.

„Нисмо желели да подржимо неговање постојећег стања које је из дана у дан даје све тање резултате“, објаснио је он.

О томе што му део јавности замера политичке ставове, Манојловић је рекао да оне не почивају ни на каквим чињеницама, јавним говорима.

„Од тренутка када сам рекао да нас је Александар Вучић подржао, да без њега не би било представе „Ромео и Јулија“ у Народном позоришту у Београду, почиње хајка на мене. Зашто је проблем у говору истине. И данас то понављам:Да Вучића није било, не би било те представе, не би било Срба и Албанаца у националном тетару заједно. А онда машта ради свашта“, рекао је Мики Манојловић.

О функцији министра културе Манојловић је рекао да је једина истина да му никада функција министра културе није понуђена.

„Јако је занимљива следећа ствар: да су људи писали са тврдњама као да је то готова ствар. То нема смисла, то су озбљне ствари. Да ли бих прихватио да будем министар? Мислим да ми имамо министра и да је Вукосављевић човек који познаје државну управу, функционисање државе“, рекао је Манојловић и додао:

„Ако бих икада био у таквој ситуацији, верујем да бих покушао да не да објансим, већ да да спроведем у дело стратешки значај, стретко благо културног стваралаштва, јер без њега нема државе“.

Извор: nedeljnik.rs

Ознаке: Александар Вучић, Мики Манојловић, хајка