Pročitaj mi članak

MEŠA SELIMOVIĆ: Mudrosti poznatog srpskog pisca o ljudima, prijateljstvu, sreći

0

Mehmed Meša Selimović (Tuzla, 26. aprila 1910 – Beograd, 11. juli 1982) je bio srpski pisac muslimanske veroispovesti. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završeng fakulteta, radio je kao profesor Građanske škole, a posle biva postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji. U prvim godinama rata hapse ga zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom. U maju 1943. prelazi na oslobođenu teritoriju i postaje član komunističke partije. Od 1944. godine prelazi u Beograd gde se bavi značajnim političkim i kulturnim delatnostima. Od 1947. živi i radi u Sarajevu, sve do 1971. kada se opet vraća za Beograd, gde i umire 11. jula 1982. godine.

Kасно је сјећања, узалуд се јављате, бескорисне су ваше немоћне утјехе и подсјећања на оно што је могло да буде, јер што није било, није ни могло да буде. А увијек изгледа лијепо оно што се није остварило. Ви сте варка која рађа незадовољство, варка коју не могу и не желим да отјерам, јер ме разоружава и тихом тугом брани од патње.

Не мењај своју природу. Неки јуре за срећом, други је стварају. Kада ти живот створи хиљаду разлога за плакање, покажи му да имаш хиљаду разлога за осмех.

Требало би убијати прошлост са сваким даном што се угаси. Избрисати је како не би бољела. Лакше би се подносио дан што траје, не би се мјерио оним што више не постоји. Овако се мијешају утваре и живот, па нема ни чистог сјећања, ни чистог живота.

Љубав је ваљда једина ствар на свијету коју не треба објашњавати, ни тражити јој разлог.

Тако је боље, без слатких ријечи, без празног смијешка, без варања. Све је лијепо док ништа не тражимо, а пријатеље је опасно искушавати. Човјек је вијеран само себи.

Добар човјек види доброту у свакоме, а лош види у свему зло.

Лакше је наговорити људе на зло и мржњу него на добро и љубав. Зло је привлачно, и ближе је људској природи. За добро и љубав треба израсти, треба се помучити.

Чудан свијет, оговара те а воли, љуби те у образ, а мрзи те, исмијава племенита ђела а памти их кроз многе пасове, живи и надом и севапом и не знаш шта нађача и када.