Прочитај ми чланак
Милан Лане Гутовић говори за „Новости“: Партије су интересне заједнице. Знају се цене посланичких места и свега што се тиче политике. Не кажем да мене не занима новац, али ме не занима такав новац.
После комедија по којима га памте генерације, после „Кабареа“ и „Пустолова“, Фалстафа и Шојића, Милан Лане Гутовић ових дана наћи ће се у улози – обичног гласача.
Представа „Чигра“ на сцени Звездара театра, по речима редитеља Божидара Ђуровића, бави се грађанином који је у демократским друштвима врло кратко у фокусу политичке олигархије, а пита се само један дан, на изборима. У међувремену бивствује између гламура кампања и изневерених очекивања, на маргинама друштвених приоритета.
Представа говори о двојици гласача из те велике машине. Једног од њих „који попут чигре упорно одржава равнотежу, свестан неминовности пада“, у овој трагикомедији Виктора Лануа, игра Милан Гутовић.
– Живимо у драматичном и трагикомичном времену, гладни свега и изоловани. Јасно је да „Чигра“ и те како „кореспондира“ с нашом друштвеном збиљом – каже на почетку разговора популарни глумац.
* Писац „Чигре“ је, такође, глумац. Ни ви нисте од оних којима је довољно да само репродукују туђи текст. Шта вас тренутно окупира?
– Сређивање библиотеке! Неке књиге одбацујем, а неке делове библиотеке проширујем. Забавља ме то што на тај начин постајем и нека врста књижевног критичара.
* Хтели сте својевремено да пишете и сценарио за ТВ серију о краљу Александру Карађорђевићу. Зашто баш о њему?
– Та тема ми је била занимљива јер сам личност нашег краља желео да опишем и објасним ситуацијама у којима је доносио одлуке, и последицама тих и таквих одлука.
Сценарио за ТВ серију о Александру Карађорђевићу већ пише неко други, па ми је та намера осујећена. Уколико постоји интересовање на ту тему још код некога осим мене, нећу одбити сарадњу.
* Мислите ли да и нова власт не показује довољно правог интересовања за културу? Да ли бисте и за ове управнике културних институција, као за прошле, рекли да би им више пристајала места кафе-куварица?
– Овако несређену и унеређену државу ретко која влада у свету је затекла. У приликама када је угрожена територија и опстанак нације, тешко је интересовати се превише за културу. Од ове владе не тражим место управника или слично, али тражим да се започети послови, због којих је култура занемарена, заврше.
Кад се то уради, биће ваљда, места и за културу. Што се управника тиче, они су савршено усклађени с државом: несређени и унеређени.
* Кажете да је важније да тежимо српским него европским вредностима, али шта је данас, уопште, од њих остало?
– Због догађаја који су у току или иза нас, имамо ерозију европских а не српских вредности. Оно што нам је у Европи изгледало блиставо, лепо и праведно – постаје ружно и одвратно.
Чак и они који су били заљубљени у тај европски систем вредности, увиђају да су изиграни. Баш изиграни.
Али, не од наших јуришника на Европу, већ од самих Европљана.
Није се Европа трудила да наше европејце направи будалама. На њих сигурно није трошила енергију. Наши „европејци“ постали су и остали будале сасвим спонтано и природно, јер се и Европа, не обраћајући пажњу на њих, понашала спонтано и природно – одвратно.
* Чини се да сте се дистанцирали од политике. Уморили сте се или сте дигли руке?
– Партије више нису места у којима ће се наћи идеолошки слични људи и тако направити фронт који ће своју идеју и визију учинити реалном.
Партије су интересне заједнице. Знају се цене посланичких места и свега што се тиче политике… Не кажем да мене не занима новац, али ме не занима такав новац. Политика није моје опредељење, удобан живот и живот у праведном друштву јесте. У тој мери се могу бавити политиком.
* Верујете да хумор увек подразумева спонтаност. Шта мислите о све чешћем и опуштенијем „спонтаном“ хумору у јавним наступима наших политичара?
– Наша политичка сцена је пуна спонтаних комичара. Духовити немају разлога да се труде на том плану. Када добију ту неприродну жељу, и када пожеле да буду духовити, треба да знају следеће: „Могу да будем духовит само када нећу!“
* Зашто сматрате да је баш Милош Жутић, којег већина публике (па и колега) сврстава у класичне драмске глумце – био наш најбољи комичар?
– Ту има неколико објашњења. Могуће је да грешим јер сам Мишу Жутића гледао у представама у којима сам уз њега и ја играо. А, поглед из гледалишта често уме да буде другачији од погледа са сцене. Постоји још једна, вероватнија могућност – колеге и ја нисмо гледали Мишу у истим представама.
* У ЈДП се управо ових дана припрема нови „Отело“, у режији Милоша Лолића. Пре тачно 35 година играли сте Јага у Жигоновој представи?
– Памтим велико узбуђење у позоришту пред ту премијеру. Памтим и успех те представе. Могуће је да је то на мене оставило јачи утисак јер сам био млађи.
* Говорили сте да ће ваш највећи позоришни изазов бити пензија. Од прошле године формално сте у том статусу. С каквим се „изазовима“ сусрећете?
– Преварио сам се. Ништа се није променило. Очекивао сам од пензије „хлеба без мотике“. Опет радим по цео дан. И део ноћи.
* Кандидат сте и за националну пензију. Очекујемо да ћете је добити, а ви?
– Национална пензија се заслужује, а не добија. Ви очекујете да ћу је добити, ја очекујем да сам је – заслужио.
(Новости)
