Прочитај ми чланак
(Србин.инфо, Политика)
Вечерас у 19 сати у Удружењу књижевника Србије (Београд, Француска 7) је гост Алесандро Ди Мео – Италијан који већ 13 година помаже децу са Космета.
Драги српски пријатељ и добротвор Ди Мео води их на лечење, организује екскурзије за децу у Италији…
Истините приче од којих је немогуће побећи. Урлик који пропаганда не може да сакрије.
Вечерас ће представити књигу: Урлик са Космета.
(Улаз слободан)
Италијани истражују последице бомбардовања уранијумом
Алесандро ди Мео (48) и Саманта Менгарели (38), волонтери италијанске невладине организације „Ун понте пер…” („Једна спона са…”), која већ десет година пружа хуманитарну помоћ краљевачкој деци слабијег социјалног статуса и деци избеглој са Косова, и прикупља податке о здравственим последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом у нашој земљи, поново су у тродневној посети Србији.
Ди Мео и Менгарелијева верују да постоји јасна веза између осиромашеног уранијума и појаве рака код војника и цивила у областима где је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Обишли су Београд и многа села у околини Краљева како би разговарали са оболелима и покушали да им помогну.
– Иако лекари кажу да неке врсте рака немају везе са осиромашеним уранијумом, ипак, мислим да је то дефинитивно повезано са њиме, јер је оболелих много и невероватно је да то није последица рата. У Италији има доста војника који болују од карцинома, нарочито леукемије, али о томе се не говори много. Причао сам са оболелим људима у Србији, као и онима који могу да нам пруже битне податке о проблему. Знам да многи из ваше земље одлазе у Италију да се лече – казао је за „Политику” Ди Мео, али је одбио да коментарише да ли се у Србији сусретао са неким званичницима.
Саманта Менгарели такође сматра да су цивили у још већој невољи, јер су они ти који су живели и живе у контаминираним подручјима. Ди Мео додаје да многи игноришу овај велики проблем, али се неки и праве да га игноришу, јер је „велики изазов да се он реши, а уранијум је опасан”. Употреба ОУ је, према међународним конвенцијама, забрањена. Ди Мео и Менгарелијева још не знају да ли ће након боравка писати неку врсту извештаја и где ће и како да га објаве ако га напишу.
Тежиште рада њихове организације, која је радила још и у Ираку, Либану, Палестини и Курдистану, јесте на помоћи деци жртвама рата. „Ун понте пер…” шаље им новчану помоћ и разне друге поклоне, али и проналази деци кров над главом уколико немају родитеље. Како нам је рекао Ди Мео, један од начина да се ова деца орасположе и да забораве на тренутне проблеме јесте да оду у Рим и „мало виде света”:
– Управо разговарамо о могућности да и ове године крајем јуна пошаљемо око четрдесеторо угрожене деце у Рим на три недеље, и о документима који су за то потребни – каже Ди Мео.
