Pročitaj mi članak

“Hteli su na Košarama da uzmu lovu, ali su napravili grešku”

0

Reditelj Srđan Dragoević osvrnuo se na prekid snimanja filma i serije "Košare" i žestok medijski sukob koji već danima bukti između reditelja Balše Đoga i producenata Nemanje Mićića i Vladana Anđelkovića.

Балша Ђого обавестио је јавност да је снимање прекинуто и да су продуценти покушали да изврше притисак на њега како би променио сценарио и убрзао рад, на шта он није пристао. Исте вечери продуценти су се огласили и саопштили да Ђого више није редитељ “Кошара”. Од тада траје њихово међусобно оптуживање који ће покушати да реши Филмски центар Србије на медијацији која би требало да почне у уторак.

Срђан Драгојевић оценио је да су продуценти хтели да на Кошарама узму паре, али су направаили кобну грешку јер су изабрали Ђога за редитеља који не пристаје да, како каже Драгојевић, исполива филм и оде даље.

Драгојевићев пост са Фејсбука преносимо у целости:

– Пошто се толико пише око прекидања снимања филма “Кошаре”, волео бих да, због свог пријатеља Балше Ђога, изнесем сопствено виђење “проблема” који је настао између продуцената и њега.

Заправо, може се рећи, није ту нико крив!

Ради се о два дијаметрално супротна виђења филма и филмске уметности. О два супротстављена Светоназора.
Наиме, млади али промућурни продуценти су добили идеју да је филм о Кошарама у епохи свињске хунте, епохи кича, лажног и лукративног патриотизма – сигуран “згодитак” и гарантован пролазак на фонду Филмског центра!

И – добро су то проценили, због свих могућих старо и новорадикалских осујећења око никада остварене граничне фантазмагорије “Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица” и накнадног “тријумфа” над Хрватима, Бошњацима, Албанцима – али овај пут, на филмском платну!

Пошто су на конкурсу прошли, веровали су да су остварили “џекпот”. Снимиће, “нешто”, попут оног “нешто” по имену Немањићи, публика ће мало гунђати због лошег квалитета, али ће се они, из читаве “бизнис операције” лако извући, са по стотинак хиљада евра у џепу јер ствар ће, као што је код нас обичај, бити веома брзо заборављена…

Онда чине, по њих, кобну грешку!

Уместо неког редитеља који ће филм и серију да, как ми велимо “истамбура”, “исполива”, не мешајући се пуно у сопствени посао, ангажовали су – Балшу Ђога. Нашег Бакија. Човека који је уметник од интегритета, великог срца који је увек, и као помоћник режије, спреман да за туђи филм – “Погине”! А како тек неће за свој филм!?

Филм који се бави темом Балши веома важном. Балша је учесник рата, један од највећих родољуба које познајем. И зато, Балша је одбио да серију и филм “исполива”, узме хонорар и – иде даље.

Каква трагична грешка двојице промућурних момака!

“Како то-како то?”, како би рекао еминентни Војко В. Све смо урадили, прошли на “фору”, добили “џекпот” кад оно – Шипак. Јер млади, промућурни момци немају појма да, ако хоћес да направиш добар филм, мораш много тога да жртвујеш. Да заборавиш на новац, хонорар, профит. Прављење доброг филма је – Жртвовање. У сваком смислу. Усудићу се да употребим још један израз, то је, заправо – Покора.

Само тако ће гледалац осетити енергију филмских слика, муку и дилему аутора, сва његова жртвовања, непроспаване ноћи, осамнаесточасовно радно време, где читава екипа дише као један, верујући да сви заједно стреме ка том – Вишем циљу. Филму. Зато овде, шта год одлучи “медијација” Филмског центра, нико крив није. Јер то је тај непремостив јаз између “Форе” и “Покоре”, написао је Срђан Драгојевић.