(Вести)

Снимање дебитанског филма холандског редитеља Маринуса Гротхофа „Небо изнад нас“, који прати животе троје људи различитих генерација током НАТО бомбардовања 1999. године, ових дана одвија се у Београду.

Филм „Небо изнад нас“ говори о томе како се обични људи, у овом случају троје Београђана чије се судбине преплићу, сналазе када су ухваћени у замку насилне и апсурдне ситуације каква је рат, односно бомбардовање Београда и СРЈ. Ово остварење се, наводе продуценти, не бави политичким контекстом бомбардовања, већ је у првом плану живот главних јунака и њихови међуљудски односи у тој специфичној ситуацији, а централно место у остварењу заузима бомбардовање зграде Радио-телевизије Србије.

Снимање је почело 20. августа, а у првој недељи филм се снимао на неколико београдских локација, укључујући Технолошко-Металуршки факултет. Следи снимање у Дому културе Студенски град, Радио-телевизији Србије на Кошутњаку, улици Тадеуша Кошћушког, парку у Земуну, као и на више локација у самом центру Београда…

„Два дана пре снимања ишао сам кроз сет у фоајеима наших локација – Позоришта ‘Душко Радовић’ и РТС-а. Иако је локација заправо факултет, сценографија је успела да га транформише у позориште и ТВ станицу. Коначно после свих ових припрема почели смо са снимањем. Продукциони тим је успео да обезеди локације које је било готово немогуће добити. Сада је снимање кренуло, сценарио и ликови почињу да оживљавају и то је веома узбудљив процес“, изјавио је редитељ и сценариста филма Маринус Гротхоф.

Ана (35) је енергична глумица Позоришта „Душко Радовић“ која је фокусирана на одржавање статус qуо ситуације у свом животу. Верна је свом дечку, својој дугогодишњој пријатељици и позоришту које воли. То је чврсто сазидана стварност која јој омогућава да се избори са оним што долази са неба. Међутим, када њен дечко Марко оде из Београда, а пријатељица изда принципе по којима су обе живеле, на њеном оклопу се појављују прве пукотине…

Нада Шаргин, која игра Ану, о филму каже: „За мене тема моје приче у филму је тема страха… И борбе са истим… И шта све људи раде јер су уплашени од нечега или некога било то оправдано или не… Ана се на свој начин бори са својим страхом од смрти, везивања… мислим да се боји да не изгуби себе, а кроз филм ће уствари сазрести и схватити да не може да буде сама у ношењу са собом, својим проблемима и уопште светом. Мила се боји да не изгуби посао, Зоран позицију, Виолета и остали живот. Игноришући суштину и попуштајући глупости, а све због страха од нечега и некога на крају неки ликови ипак схватају да имају у суштини само једни друге и да је то оно чега се чврсто треба држати. Блиског човека.“

Слоба (46), техничар у РТС-у, изградио је свој живот од пажљиво постављених планова, обавеза и стратегија. Цене га и поштују због способности да животу гледа право у очи и да настави даље. То је атрактивна способност која је уједно и његов ослонац. Ништа Слобу не може избацити из колосека, чак ни вести да ће зграду РТС-а у којој ради можда бомбардовати. Пошто је послао жену и сина у Црну Гору, посао техничара у РТС-у је од виталног значаја да би их изџавао…

„Још једна тема из наше не тако давне прошлости која говори о лудилу у коме смо били све време током те не тако давне прошлости и о апсурду и једном злочину, то јест бомбардовању наше земље, а посебно у овом филму о бомбардовању телевизијске станице у којој су људи који су у њој радили жртвовани из неког потпуно непознатог разлога. Ја играм Слобу, човека који је реализатор програма у телевизији, који има ту дилему заправо да ли да остаје на свом радном месту и да се понаша као да се ништа не дешава или да побегне одатле“, изјавио је Борис Исаковић.

Што се Бојана (18) тиче, такође запосленог у РТС-у, он је нашао уточиште у ноћном животу Београда са својим пилулама, својом музиком и оданошћу хедонистичкој слободи. Он живи дивље, анархистички и неодговорно. И управо то какав је заиста спасиће његов живот…

Ознаке: Београд, Маринус Гроутхоф, НАТО бомбардовање, филм