Прочитај ми чланакБосански репер Едо Мајка покренуо је пре деценију и кусур лавину на ексјугословенској сцени бескомпромисним текстовима и темама које никога нису остављале равнодушним. После женидбе Израелком, због које су га се многи на родној груди одрекли (а и он њих), и неколико година егзила на Блиском истоку, Едо се вратио на тло на ком његове риме најбоље звуче и највише боле, а повратнички београдски концерт већ је заказан за 22. октобар у “Миксеру”…
(Фото: Експрес)
Како ти изгледа повратак на ово наше балканско са оног блискоисточног бурета барута? Где је фитиљ краћи?
– Тамо је ипак много компликованије, а и неповерење је далеко веће него код нас на Балкану. У процентима фанатика још не можемо да парирамо јер није тамо џаба постојбина свих абрахамских религија. Десничари онамо свакодневно нађу подоста материјала да испрепадају обичан пук, а овде код нас страх се највише шири на основу старих траума, подсећањем на њих…
Два пута си био присиљен да се селиш са породицом због рата, први пут Брчко, други пут Тел Авив. Шта си научио из тих искустава?
– Било је зајебано трчати са децом у подруме по неколико пута дневно, али много је безопасније од бежања из Брчког деведесетих. У Тел Авиву испратио сам чак три рата. То су ружна искуства, стресна, након којих до неба цениш мир и нормалан живот, наспрам сукоба, подела, страха, национализма. Још је горе кад друштва која прођу кроз једно такво искуство и даље бирају политичке опције и реторику која доведе до таквог искуства, као што је случај код нас.
Како данас гледаш на осуде које си доживео у својој Босни када си се венчао са Лилах, искључиво због њеног јеврејског порекла?
– То је био излив антисемитизма по мени који нисам Јеврејин нити сам близу политичких ставова Нетањахуа или израелског национализма, тј. ционизма. Сад ми је то превише смешно, али тад је било баш зајебано. То је била мржња према сваком ко је у додиру са Јеврејима, врхунски антисемитизам и фашизам. Кад сам читао коментаре неких људи из Босне Палестинцима у комшилуку, у Тел Авиву, људи нису могли да верују.
Колико си пријатеља изгубио тада?
– Изгубио сам много пријатеља, кад прочиташ постове пуне мржње према читавом једном народу, онда сконташ да је тај неко будала, разочараш се због изгубљеног времена. То је било невероватно искуство и школа. Али океј, будала има свугде – у сваком народу, граду, улици, згради….
Кад си писао: “Слушај ме, тата, пун ми к**** више и тебе и рата, и усташа и четника, и партизана и домобрана, ја волим њу више него ти домовину, Туђмана и генерале”, да ли си могао да претпоставиш да ћеш на неки начин и сам постати јунак своје риме?
– Ја сам пре овог брака био у браку са Хрватицом и имао сам цура чијим је родитељима био проблем то што сам из Босне и што сам муслиман, било је и раскида због тога. Познајем веома много парова у регији који су имали још веће проблеме од мојих и ових испричаних у тој песми. Та моја искуства и искуства пријатеља који су били или још увек то јесу у таквим, ајмо их назвати мултиконфесионалним везама били су повод за ту песму. Оптерећеност наших друштава националном или верском припадношћу је тотални губитак времена…
Вратио си се овде и затекао… Шта си затекао? Како коментаришеш актуелне политичке прилике, сталне тензије међу ексјугословенским државицама?
– То је константа која траје од рата, откопавање ратних секира и дирање по ранама један је од трикова за останак идиота на власти. Та навика потенцира страх и подсећање на трауме и догађаје којих више нема, то је чиста психологија у рукама националиста у регији. Нисам изненађен постојањем тога, колико бројем људи код којих та прича и даље пролази.
Како тумачиш чињеницу да је међунационална мржња у БиХ данас већа него што је била непосредно након рата, да се мрзе деца која нису била ни рођена у време рата и злочина? Ко сноси кривицу за то?
– Кривицу за толику мржњу и неразумевање нових генерација у БиХ сносе сви – имаш три различите историје, три победника и три жртве. Сви се држе своје истине и децу уче да су они битнији, бољи и исправнији од других, а ти други су злочинци и нељуди… Владајућим националним структурама то иде наруку, то им је и био план одувек. Лоши учитељи урадили су добар посао и имамо то што имамо.
Избегличка судбина те спојила и са Ђином Бананом, одлично си се уклопио у „Културсхоцк“. Како је дошло до сарадње између два Босанца у широком свијету?
-Ђино и Културсхоцк су невјероватни људи и глазбеници, волим њихову музику и свирали смо на пар фестивала скупа, након кратког дружења смо доста брзо сложили те двије пјесме које су одлично прошле. Одсвирали смо ово љето те пјесме на неколико фестивала и не знам шта рећи осим да их једва чекам видјет опет. Сарадња је била једноставна, природна и логична.
Осим “Културсхоцк”-а, велику каријеру у иностранству направио је још један босански бенд, “Дубиоза колектив”. Како тумачиш те успехе, каквих није било ни у она, нормална времена?
– Па та средина дала је хрпу генијалаца, тако да по том питању то и није неко изненађење. “Дубиоза колектив” су радници, људи који су разбили мит о географским или језичким границама у глави, а то је најбитније за успех. Репрезентују тај Балкан-бит, звук који је веома добро примљен у читавом свету, и мислим да ће глобално тек да заблистају. На ове просторе донели су професионализам и лајв продукцију на највишим нивоима.
Иако у својим песмама осуђујеш српску страну у минулом рату, у Београду си увек био одлично прихваћен, како од публике, тако и од медија. Како то коментаришеш?
– То је можда зато што ја не мрзим Србе, то људи знају, виде и чују. Ако кажем да је Шешељ идиот, то не значи да су Срби идиоти. Генерализовање је ужас, а ја се свим својим бићем борим против предрасуда и генерализовања. Ако си националиста са било које стране или неки верски фанатик, сумњам да ћу ти се свидети.
У ком духу одгајаш децу, верском, грађанском? Причаш ли им бајке о Босни, земљи које више нема…?
– У грађанском духу. Генерално, не смарам их причама које су им непотребне, не гледам дневник са њима, нити их терам да слушају музику која је мени исправна. Љубим, мазим много, најбитније је да знају да су најбитнија бића у мом животу. Моја деца много воле Босну, воле да оду код деда Фехима и слушају његова кукања о криминалцима на власти. Воле севдах, Саву и да поједу добре ћевапе…
ПОДРЖАВАМ КАНАБИС У МЕДИЦИНСКЕ СВРХЕ
У Србији је актуелна борба за легализацију канабиса у медицинске сврхе. Живео си у Израелу, који има много искуства на ову тему, како то функционише и да ли подржаваш ту причу?
– У Израелу добијеш рецепт и узмеш веома квалитетну вутру. Подржавам ту причу јер знам колико та биљка помаже људима код разних тегоба и болести, али такође сам свестан да ће много људи злоупотребљавати ту могућност. Ипак, то не би требало да представља препреку за оне којима то живот значи.
