Pročitaj mi članak
(Блиц)
Сналажење у немаштини и експеримент звани „уштеда у култури“ учинио је да се праве представе без сценографија, без костима… Најјефтинија могућа представа биће она у којој неће бити ни глумаца – каже у разговору за „Блиц“ прослављени драмски писац Душан Ковачевић који је прексиноћ отворио Нушићеве дане у Смедереву.
Бранислав Нушић и Душан Ковачевић, писци су комада који су, бавећи се нашим наравима и менталитетом, обележили своје епохе, оштри толико да их власт у једном тренутку баш нешто претерано не љуби, али не и заједљиви да их народ не би прихватио као своје. Онда није ни чудо што је Душку Ковачевићу понуђено, а он је, каже, са задовољством прихватио, да буде тај који ће у Смедереву отвореним да прогласи овогодишње Нушићеве дане, јубиларне, 30. по реду.
– Сви смо ми писци двадесетог века нека врста рода. Практично смо живели у исто време. Уопште, није битна разлика од 10-20 година. У нечијој биографији је можда важна, али када се каже за неког да је живео у 18, 19. или 20. веку – то је одредница. Тако смо и Нушић и ја у неку руку савременици. Мала је разлика између његовог одласка и мог доласка на овај свет. Наравно, пошто смо провели век у једном истом народу и писали из свог искуства, описивали смо му и мане и врлине. Ниједан писац не може да проникне у бит и душу неког другог, али ако је одрастао у једном менталитету, онда је то његов део и све што пише пише о себи – пристаје Ковачевић на везу између њега и Нушића и подсећа да ће следеће године ће бити значајан јубилеј, 125 година од рођења Нушића.
Тај јубилеј је већ питање државе, каже Ковачевић, сигурно не једног града. „Видећемо како ће држава то да обележи“, каже.
