Прочитај ми чланакВерујем у нас као сналажљиво друштво које је навикло да без ичега прави нешто, али морамо да гајимо људе који ће да се баве филмом, људе које ће то стварно да занима, морамо да им пружимо шансу да направе и глупост и грешку и да изникну у неке успешне редитеље, писце, сматра глумац Никола Ђуричко.
Ђуричко је члан жирија 24. Фестивала европског филма Палић и каже да су претходних дана имали прилику да виде неке скупе филмове који коштају два-три милиона евра, али и јефтиније.
“- Филм је скупа и компликована играчка. Од Емировог (Кустурица) филма ‘Ундергроунд’ ми нисмо имали филм у конкуренцији неког великог фестивала. Када би наши аутори имали више шанси да снимају, онда би изникао неко специфичан. Ево ја дајем тај изазов” – рекао је Ђуричко у интервјуу Тањугу.
Он је приметио да много веће кинематографије од наше немају успех какав је имао српски филм, да ми то заслужујемо и да “морамо да гајимо ауторе да бисмо једног дана поново били поносни и срећни, узбудјени што је наш филм стигао на неки велики фестивал”.
Ђуричко каже да је лепо што се српски филмови приказују у пратећим програмима великих фестивала, али сматра да треба да подигнемо своје амбиције.
– “Као што у ватерполу не може нико да потопи ове наше дечаке, тако бих волео и у филму да правимо ауторе. То захтева доста времена, новца и стрпљења, да гајимо људе који ће снимити чудесне филмове на које ћемо бити поносни и које ћемо волети да гледамо” – истакао је познати глумац.Он је приметио да су код нас и аутори са 40 година млади редитељи и да је то оно што је “мука жива”.
– “Нагомилали су се проблеми и сада покушавамо да надјемо излаз из свега тога. То је нека кукњава, а ја се само надам да ћемо једног дана престати да кукамо и да ћемо наћи неки модел да функционишемо па макар правили и 20 лоших филмова годишње, неминовно у некој тачки у времену то ће бити можда и добро” – рекао је Ђуричко.
Он каже да проблем јесте новац, али да је то одраз онога што једно друштво воли да финансира.
“- Сто пута смо причали о томе како се финансира култура код нас, сада покушавају да се надју неки модели, има нека Стратегија културног развоја и ја се надам да ћемо у демократској процедури успети да ту стратегију побољшамо и да нађемо праве углове, свако из својих области” – рекао је Ђуричко
Каже да верује у нас као сналажљиво друштво које је навикло да без ичега прави нешто.
– “Мислим да ћемо успети чак и са мање средстава, али оно што је најважније јесте да ми морамо да гајимо људе који ће да се баве филмом, људе које ће то стварно да занима, морамо да им пружимо шансу да направе и глупост и грешку и да изникну у неке успешне редитеље, писце. Био је овде хрватски филм који је снимљен фотоапаратом за пет дана. Морамо да будемо мало и лукави у избору тема и свега и да надјемо други начин. Сада је технологија приступачнија, човек може да сними филм мобилним телефоном, мада не кажем да је то добро – истакао је Ђуричко.
Ђуричко се присетио Слободана Стојановића и његових драма “Сироче”, “Држање за ваздух”, које су “Здравку Ссотри дале крила да прави филмове који су и данас чаробни”.
– “То нама недостаје, али наше друштво је девастирано, некако се естрадизовало, таблоизирало, све је отишло до ђавола и жеља за конзумацијом културе је скромна од врха до дна – оценио је он.
“- Од врха то почиње и чини ми се када будемо на изложбама, оперским свечаностима и књижевним вечерима сретали наше људе из политике, онда ћемо знати да смо кренули у добром правцу, али њих не можете пушком да натерате да гледају неку представу или неки филм” – додао је Ђуричко.
На питање да ли ће се у Београду играти представа „Дон Кихот или шта су данас ветрењаче и одакле ветар дува“ редитеља Златка Паковића, чије је извођење дан након председничких избора у Студентском културном центру отказано, Ђуричко каже да је то једини лек.
– “Наравно да хоћемо. Чудно је ово време које тера човека да сам преузме ствари у своје руке и ја сам у том узрасту када је право време за то. Ја сам сигуран да ћемо ми играти ту представу хтели они то или не. Ми ћемо то да изведемо свеједно” – поручио је Ђуричко.
Популарни глумац каже да су фестивали попут палићког, важни јер се филмски посленици међусобно упознају као културни радници Европе, а то је поготово добро дошло да “ми некако схватимо да смо део те културне слике, да се видимо некако у европској култури и човек се онда боље мотивише”.
– “Упознајемо људе, гледамо филмове, учимо да будемо паметнији, да боље разумемо друге ствари и како функционишу европски фондови, како могу да аплицирају са својим пројектима и то је то семе тих младих људи од којих очекујемо да будемо поносни за десет година. Као што имате причу о новом румунском филму, надам се да ћемо и ми имати нови српски талас” – истакао је Ђуричко.
Управо је завршио снимање филма “Пијавице” Драгана Маринковића, чија се премијера очекује у фебруару.
– “То је прича о новинару, писцу, који хоће да изадје из државне безбедности почетком деведесетих година, али то је немогуће и онда примећује да су сви људи око њега намештени, његове жене су намештене, његови пријатељи, све су то пијавице које му сишу крв. Други ниво је естетски слој приче, а то је да су улице и кафане празне, нема возила ни живе душе, све је ноћу, чудна атмосфера” – испричао је Ђуричко.
