Pročitaj mi članakAleksandar Azadgan je američki univerzitetski profesor, viši politički komentator na globalnim informativnim kanalima i glavni geopolitički savetnik Centra za geostrateške studije.
Palantir Technologies je privatna kompanija za analizu podataka i razvoj softvera, osnovana 2003. godine (dve godine nakon 11. septembra), od strane Pitera Tila, Nejtana Getingsa, Džoa Lonsdejla i Stivena Koena, uz finansijsku podršku investicionog ogranka CIA – In-Q-Tel. Ova krajnje zatvorena kompanija stvorena je da „čuje šapate u buci“ i, navodno, predvidi šta će ljudi uraditi u sledećem koraku.
Palantir je osmišljen kao naoružana veštačko-inteligentna kristalna kugla. CIA bez njega ne može da špijunira. Pentagon bez njega ne može da ratuje. Volstrit bez njega ne želi da trguje. Ipak, čak 90% američkog stanovništva ni ne zna da ova kompanija postoji. Njena misija je da iskoristi svaki bajt vašeg života kako bi izgradila „otisak“ ponašanja i predvidela vaše buduće odluke – barem se tako tvrdi.
Nakon 11. septembra, američke obaveštajne službe su zapale u paniku – i to s razlogom. Kao odgovor, Palantiru je dat pristup mrežama nacionalne bezbednosti, a pojedini izvori tvrde da ne radi samo na praćenju pretnji, već i na profilisanju građana pre nego što oni uopšte postanu pretnja. Dok su vas tehnološki giganti zabavljali filterima za fotografije i aplikacijama koje izazivaju dopaminsku zavisnost, Palantir se tiho povezao sa bankarskim sistemima, telekomunikacionim tornjevima, medicinskim bazama podataka, aerodromima, sistemima video-nadzora i neprekidnim tokovima podataka sa društvenih mreža.
Volstrit je potom otkrio njegov mračniji potencijal: predviđanje ljudskog straha i pohlepe. Danas hedž fondovi plaćaju milione dolara kako bi koristili Palantirovu „alhemiju podataka“ i stekli prednost na globalnim finansijskim tržištima. JPMorgan je koristio Palantir za nadzor nad elektronskom poštom zaposlenih, njihovim internet aktivnostima, kretanjem uz pomoć identifikacionih kartica, telefonskim pozivima i drugim aspektima ponašanja. Čak su i rukovodioci praćeni bez odobrenja. Ništa unutar zgrade nije bilo privatno. Prema navodima, JPMorgan je bio primoran da smeni šefa bezbednosti, koji je imao podršku Palantira, nakon što su rukovodioci otkrili da su bili špijunirani. Banka je Palantir angažovala još 2009. godine radi pojačanog nadzora nad zaposlenima – praksa koja, prema pisanju Bloomberg News-a, nije neuobičajena u velikim finansijskim institucijama.
Nadzor ponašanja
Od računa iz prodavnice u 23 časa, preko vaših Google pretraga u tri ujutru koje nemaju veze sa poslom, do iznenadne promene rute kojom trčite – Palantir beleži „anomalije“ i šalje upozorenja direktno na vladine kontrolne table. Ovo nije samo nadzor. Ovo je prediktivno upravljanje: ko kontroliše podatke, kontroliše odluke – i može da usmerava društva, a da ona toga uopšte nisu svesna.
Evo onoga što je zaista šokantno: Palantir nije bio profitabilan punih 17 godina. A danas vredi oko 300 milijardi dolara – koliko i Bank of America. Međutim, Palantir više nije obična kompanija. On je postao digitalni nervni sistem američke imperije, koji u tišini ispisuje geopolitiku iza zatvorenih vrata.
U čemu je preokret? Većinu podataka dali smo im dobrovoljno: kroz uslove korišćenja, kartice lojalnosti, objave na društvenim mrežama, fitnes-aplikacije, pametne kućne uređaje i slično. Sami smo potpisali odricanje od sopstvenih sloboda. Sledeći put kada vam se promeni tok misli, kada vam telefon zazvoni bez očiglednog razloga ili kada vam neki „dinosaurus“ mejnstrim medijski kanal saopšti u šta treba da verujete, zapitajte se: da li je to zaista vaša odluka? Ili je nevidljiva ruka Palantira već pomerila šahovsku tablu?
Danas je Palantir izrastao u jednog od najuticajnijih aktera u oblasti obaveštajnih sistema zasnovanih na podacima. Poznat po obimnim ugovorima sa državnim institucijama, naročito u domenu nacionalne bezbednosti, kao i po kontroverznim tehnologijama za „rudarenje“ podataka, Palantir je postao simbol savremene tenzije između privatnosti, državnog nadzora i moći velikih podataka.
U ovom radu analiziram kontroverze koje prate korporaciju Palantir, sa posebnim fokusom na njenu ulogu u omogućavanju državnih programa nadzora, etičke implikacije njenog delovanja i uticaj na građanske slobode. Kroz razmatranje poslovnih praksi kompanije, njenih političkih povezanosti i tehnoloških inovacija, rad pruža sveobuhvatno razumevanje moralnih i političkih posledica delovanja Palantira, kako unutar Sjedinjenih Država, tako i na globalnom nivou.
Poslednjih godina, ekspanzija tehnologija velikih podataka i napredne veštačke inteligencije pokrenula je intenzivne rasprave o privatnosti, državnoj moći i etici nadzora. Palantir Technologies nalazi se u samom središtu ovih debata. Kompanija je razvila moćan paket alata za analizu podataka koji omogućava integraciju, vizualizaciju i analizu ogromnih količina informacija, čineći je ključnim akterom u rastućoj ekonomiji nadzora. Iako među njenim klijentima ima velikih korporacija, najveći i najznačajniji ugovori dolaze upravo od državnih institucija, pre svega iz sektora odbrane, obaveštajnih službi i organa za sprovođenje zakona.
Misija Palantira da „omogući institucijama da donose bolje odluke“ našla se pod lupom javnosti zbog učešća kompanije u kontroverznim programima koji direktno zadiru u pitanja privatnosti, građanskih sloboda i ljudskih prava. Ove kontroverze dodatno se produbljuju zbog neprozirnih poslovnih odnosa kompanije, njene bliske saradnje sa vojnim i obaveštajnim strukturama, kao i potencijala da omogući nadzor u razmerama koje su do sada bile nezamislive.
Cilj ovog rada jeste da istraži ključne kontroverze povezane sa Palantirom, sa fokusom na tri glavne oblasti: etičke implikacije njegovih alata za analizu podataka, ulogu Palantira u programima državnog nadzora i političke posledice njegovih poslovnih praksi. Kroz detaljnu analizu dostupne literature, studija slučaja i javnih izveštaja, u radu se pruža dubinski uvid u načine na koje Palantir utiče na savremene rasprave o privatnosti, bezbednosti i državnoj moći.
Uspon kompanije Palantir Technologies
Kao što je već navedeno, Palantir Technologies osnovan je 2003. godine od strane grupe preduzetnika iz Silicijumske doline, među kojima je bio i Piter Til, suosnivač PayPala, kao i drugi stručnjaci iz oblasti računarskih nauka i analize podataka. Početni fokus kompanije bio je razvoj softvera namenjenog obaveštajnim službama u borbi protiv terorizma, pre svega kroz omogućavanje analize velikih količina podataka radi otkrivanja potencijalnih pretnji.
U svojoj osnovi, Palantirova platforma koristi tehnike rudarenja podataka i algoritme mašinskog učenja kako bi otkrila obrasce u masivnim skupovima podataka. Softver je u stanju da integriše informacije iz različitih izvora, uključujući javne evidencije, privatne baze podataka i obaveštajne izveštaje. Predstavljanjem ovih podataka u intuitivnom, vizuelnom formatu, Palantir omogućava korisnicima da uoče povezanosti i donose strateške odluke na osnovu složenih, međusobno povezanih informacija.
Od samog početka, Palantir se pozicionirao kao zagovornik koncepta „unapređene inteligencije“, a ne potpuno automatizovanog donošenja odluka. Kompanija ističe da njeni alati ne zamenjuju ljudsko rasuđivanje, već ga dopunjuju, pružajući uvide koji bi inače ostali skriveni. Ova razlika je ključna za razumevanje privlačnosti Palantira za državne institucije, kojima su potrebni napredni analitički alati uz očuvanje ljudske kontrole.
Međutim, oslanjanje kompanije na državne ugovore, naročito one koji se tiču nacionalne bezbednosti i sprovođenja zakona, izazvalo je ozbiljne etičke nedoumice. Kako je Palantir širio svoju bazu klijenata, njegova uključenost u kontroverzne programe nadzora — uključujući masovno prikupljanje podataka, kontraterorističke aktivnosti i prediktivno policijsko delovanje — postala je predmet oštrih kritika javnosti i stručne zajednice.
Uloga Palantira u državnom nadzoru
Veze kompanije Palantir sa državnim institucijama već dugi niz godina predstavljaju izvor kontroverzi, naročito imajući u vidu njenu uključenost u programe nadzora visokog profila. Palantir ima ugovore sa brojnim državnim organima, uključujući Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), Federalni istražni biro (FBI), Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS), kao i sa različitim agencijama američke vojske. Ovi ugovori su se prevashodno odnosili na upotrebu Palantirovih alata za analizu podataka u borbi protiv terorizma, praćenju kriminalnih aktivnosti i podršci vojnim operacijama.
Jedan od najspornijih aspekata poslovanja Palantira jeste njegova uloga u podršci programima masovnog nadzora. Otkrića Edvarda Snoudena iz 2013. godine, koja su se odnosila na aktivnosti Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), pokazala su razmere u kojima je američka vlada prikupljala podatke o sopstvenim građanima, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Iako Palantir nije bio direktno povezan sa nezakonitim prisluškivanjem koje je Snouden razotkrio, njegovi alati su korišćeni za slične aktivnosti prikupljanja podataka, uključujući nadzor političkih aktivista i novinara.
Saradnja Palantira sa federalnim vlastima proširila se i na lokalne i savezne policijske strukture. Softver kompanije koristile su policijske uprave za analizu sadržaja na društvenim mrežama, praćenje pojedinaca putem tehnologija za prepoznavanje lica, kao i za predviđanje područja u kojima je verovatno da će doći do kriminalnih aktivnosti. Ovi algoritmi prediktivnog policijskog delovanja bili su predmet brojnih kritika, jer se smatra da učvršćuju rasne i socijalne predrasude, nesrazmerno usmeravaju nadzor ka manjinskim zajednicama i omogućavaju invazivne oblike praćenja bez adekvatnog nadzora i odgovornosti.
Pored toga, Palantirove tehnologije za rudarenje podataka povezuju se sa širim problemom prekoračenja državnih ovlašćenja i postepenog urušavanja građanskih sloboda. Kritičari ističu da ovi alati omogućavaju okruženje u kojem se pojedinci mogu nadzirati bez njihovog znanja ili pristanka, što otvara pitanje ravnoteže između bezbednosti i privatnosti. Nedostatak transparentnosti u vezi sa ugovorima Palantira i načinom korišćenja podataka dodatno produbljuje ove zabrinutosti.
Etičke implikacije rudarenja podataka i prediktivnog policijskog delovanja
U samom središtu kontroverzi koje prate Palantir nalazi se etička dilema koju nameću njegovi alati za analizu podataka. Palantirov softver je u stanju da obrađuje ogromne količine ličnih podataka, od kojih je veliki deo prikupljen bez znanja ili saglasnosti pojedinaca na koje se odnose. Algoritmi kompanije mogu da identifikuju obrasce koji ukazuju na potencijalne kriminalne aktivnosti ili bezbednosne pretnje, čak i u odsustvu konkretnih dokaza.
Kritičari prediktivnog policijskog delovanja upozoravaju da ovi alati često reprodukuju i pojačavaju postojeće društvene predrasude, što dovodi do nepravednih ishoda. Na primer, ukoliko se algoritam obučava na istorijskim podacima koji odražavaju pristrasne policijske prakse — kao što je nesrazmerno usmeravanje policijskih aktivnosti ka određenim rasnim ili etničkim grupama — takva pristrasnost može biti preneta i na buduće prognoze. Na taj način, Palantirovi alati rizikuju da dodatno prodube nejednakosti u sistemu krivičnog pravosuđa.
Pored toga, upotreba prediktivnih algoritama otvara ozbiljna pitanja odgovornosti. Kada se organi reda oslanjaju na softver prilikom odlučivanja koga nadzirati ili uhapsiti, postaje teško utvrditi odgovornost za potencijalno štetne posledice. Ukoliko algoritam označi pojedinca kao pretnju, to može dovesti do mera koje je teško osporiti pred sudom, naročito ako proces donošenja odluka nije transparentan.
Etičke implikacije delovanja Palantira prevazilaze okvir policijskih aktivnosti i obuhvataju šira pitanja zaštite podataka i uloge privatnih korporacija u državnom nadzoru. S obzirom na to da je Palantir privatna kompanija, njegova sposobnost da utiče na državne odluke bez podvrgavanja istom stepenu javnog nadzora kao državne institucije predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost. Kritičari smatraju da privatne kompanije ne bi trebalo da imaju moć da sprovode nadzor ili donose odluke koje utiču na živote pojedinaca na osnovu vlasničkih algoritama zaštićenih od javne kontrole.
Političke posledice i korporativna moć
Kontroverze povezane sa Palantirom otvaraju i šira politička pitanja o ulozi privatnih kompanija u oblikovanju državnih politika. Kako je Palantir proširio svoje prisustvo u javnom sektoru, postao je jedan od ključnih aktera u rastućem trendu takozvanog „privatizovanog nadzora“, u kojem privatne korporacije stiču značajan uticaj nad državnim aktivnostima u oblasti bezbednosti, sprovođenja zakona i javne sigurnosti.
Bliske veze Palantira sa Silicijumskom dolinom — regionom koji se često doživljava kao središte inovacija i progresivnih vrednosti — stvaraju napetost između javnog imidža kompanije i etičkih izazova povezanih sa njenim delovanjem. Osnivači kompanije često ističu svoju posvećenost individualnim slobodama i demokratskim vrednostima. Međutim, saradnjom sa vladama i policijskim strukturama uključenim u kontroverzne programe nadzora, delovanje Palantira dovodi u pitanje etičke osnove odnosa tehnološke industrije i države.
Konačno, poslovni model Palantira pokreće pitanja koncentracije moći u rukama uskog kruga elitnih korporacija. Oslanjanje kompanije na državne ugovore, u kombinaciji sa vlasničkom tehnologijom, obezbeđuje joj jedinstven položaj u globalnom sistemu nadzora. Kako se vlade sve više oslanjaju na privatne kompanije u obaveštajnim i bezbednosnim operacijama, raste i rizik od stvaranja korporativnih monopola i nekontrolisane koncentracije moći.
Zaključak
Kontroverze koje prate kompaniju Palantir jasno ukazuju na etičke, političke i društvene izazove koji proizilaze iz sve većeg oslanjanja državnih institucija i organa za sprovođenje zakona na velike podatke i veštačku inteligenciju. Iako Palantirove tehnologije nude značajne potencijalne koristi u oblasti bezbednosti i obaveštajnog rada, one istovremeno otvaraju ključna pitanja u vezi sa zaštitom privatnosti, građanskim slobodama i koncentracijom korporativne moći. Kako kompanija nastavlja da širi svoj uticaj, neophodno je da zakonodavci i šira javnost pokrenu ozbiljnu i kritičku raspravu o ulozi privatnih korporacija u sistemu državnog nadzora i mogućim posledicama po demokratsko društvo.
Debata oko Palantira naglašava potrebu za većom transparentnošću, odgovornošću i regulacijom u razvoju i primeni tehnologija za analizu podataka. Posebno je važno uspostaviti jasne smernice za etičku upotrebu podataka, kao i čvrst institucionalni okvir koji bi obezbedio da se ove tehnologije koriste na način koji štiti individualna prava i slobode. Bez takvih zaštitnih mehanizama, kompanije poput Palantira nastaviće da imaju nesrazmerno veliki uticaj na oblikovanje budućnosti nadzora, sa potencijalno dalekosežnim posledicama po privatnost, bezbednost i ravnotežu moći u društvu.
