Продајни курс евра у неким мењачницама и банкама је већ пробио 120 динара, а међу грађима постоји бојазан од додатног повећања. Курс ипак не може неограничено да „дивља“ - осим ако га НБС не промени.
Неизвесност око санкција НИС-у дефинитивно већ прави промене на финансијском тржишту у Србији.
Званичан средњи курс евра у среду, 10. децембра, је 117,4214 динара, а то је опет незнатно повећање у односу на дан раније. Ипак, када се погледа курс, који иначе Народна банка Србије прописује, од пре месец дана – раст је евидентан па смо дошли и до 120 динара за евро у појединим мењачницама, док банке нуде још неповољније услове.
Централна банка земље ограничава мењачнице па не могу да нуде девизе по курсу које саме сматрају подобним. Оне евро могу да продају за највише 1,25 одсто више од званичног средњег курса на тај дан. Ипак, НБС омогућава да мењачнице у овај однос укалкулишу још цео један одсто додатног профита. Тако се на средњи курс који је мањи од 117,5 динара, долази до куповне цене евра која премашује 120 динара.
Избегавати мењачнице у банкама
Курсна листа за оне који мењају новац у банкама је другачија, јер оне не потпадају под ограничење Народне банке Србије. Ова ограничења од плус-минус 1,25 одсто од средњег курса за њих – не важе. Тако је, по правилу, курс евра у приватним банкама доста већи него онај у мењачницама и већ увелико премашује 120 динара за један евро.
На свом сајту НБС објављује податке о максималном износу динара који банке наплаћују при продаји ефективе. Они се сваког радног дана достављају НБС.
Шта је са кредитима
Грађани који имају велике кредите, а посебно они са стамбеним зајмовима, нису у великим проблемима, од како је дошло до промене курса. Иако банке немају обавезу у својим мењачницама да усклађују курс девиза у односу на средњи курс НБС, ипак имају обавезу да наплаћују кредите у динарима, који су индексирани у еврима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан наплате.
Оно што грађанима може да буде проблем у овим случајевима јесте да НБС крене да диже озбиљније средњи курс евра. При великим позајмицама – и овај проценат разлике у рати могао би да буде позамашан.
Ако дође до превеликог раскорака између помуде и потражњу, па збот тога и рестрикције евра, теоретски постоји могућност да се створи црно тржиште, које су грађани земље већ искусили деведесетих.






