Pročitaj mi članakStudenti su i zvanično odjavili opoziciju! Oni su otvoreno poručili da sa predstavnicima opozicije ne mogu zajedno na predstojeće izbore, ali i ocenili da je opozicija neujedinjena i nedosledna. Ovakva odluka ne izneđuje analitičare koji ukazuju da dobar deo opozicije uopšte ni ne želi izbore jer je svestan da bi na njima teško ostvario značajniji rezultat, dok istovremeno prema studentskoj listi pokazuje pojačanu kritičnost i otpor.
Tokom gostovanja u „Utisku nedelje“ četvoro studenata je na pitanje da li smatraju da na izborima mogu da odnesu pobedu ako nastupe samostalno, nedvosmisleno poručilo „da“.
– To je i jedina moguća opcija. Kako drugačije? Vidimo da opozicija ne može da se ujedini, da svake nedelje menjaju mišljenje…Naš stav nije arogantan, već je zasnovan na ideji o novoj mladoj političkoj opciji – kazala je Tara Blagojević.
Student Jovan Mišeljić rekao je da je činjenica da su građani izgubili poverenje u opoziciju zbog njihovog čestog postupanja u prethodnom periodu koje je direktno išlo na ruku vlasti, pa podsetio na više primera, posebno na lokalu, kada su odlukom o bojkotu, olako prepuštali vlast SNS.
– Danas su ti lideri opozicionih stranaka koji su pozivali na bojkot na lokalu glavni protivnici studentske liste koju najviše napadaju i rade sve da skinu procente podrške – dodao je student Luka Đorđević.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević za Direktno kaže da dobar deo opozicije, zapravo, od početka ne podržava zaista studente, kao i da prema studentskoj listi pokazuje otvorenu netrpeljivost.
– Stvar je vrlo jasna. Opozicija nije istinski i ozbiljno podržala zahtev građana koji su studenti artikulisali još 5. maja prošle godine. Taj zahtev je bio veoma jasan – pošto režim mesecima nije odgovorio na građanske zahteve, jedino rešenje bili su vanredni parlamentarni izbori i formiranje nove vlasti koja bi te zahteve ispunila. Na taj poziv jedino je Demokratska stranka odgovorila i rečima i delima, jer je od početka u bojkotu rada parlamenta, ne učestvuje u radu plenuma i odbora i ne daje legitimitet Skupštini. Svi ostali su samo deklarativno govorili da su za izbore, ali to ničim nisu pokazali – navodi Milivojević.
On smatra da je poruka studenata potpuno mirna i legitimna, ali da je deo parlamentarne opozicije doživljava kao pretnju.
– Nažalost, dobar deo parlamentarne opozicije vodi neku vrstu neobjavljenog verbalnog rata protiv studentske liste i građana koji je podržavaju. Kada tako nastupaju, ispada da su im studenti i njihovi simpatizeri veći politički protivnici čak i od Aleksandra Vučića. U suprotnom, ne bismo imali situaciju da deo opozicije u parlamentu praktično glumi smokvin list vlasti – kaže on.
Milivojević dodaje da opozicija strahuje od mogućeg izbornog debakla, te da zato izbore ni ne želi.
– Dobro je što studenti ovako nastupaju. Deo opozicije se plaši katastrofe na izborima jer je jasno da više ne bi bio relevantan politički faktor. Neki strahuju čak i da ne bi prešli cenzus. Zato sada licemerno traže dlaku u jajetu i izgovore da ne podrže studentsku listu. Iskreno, verujem da mnogi od njih zapravo navijaju da vanrednih parlamentarnih izbora uopšte ne bude – zaključuje Milivojević.
S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković za Direktno ukazuje da je studentski pokret i dalje prilično fluidan, odnosno da u njemu postoji više centara odlučivanja i različitih plenuma, zbog čega, smatra, nijedna odluka ne mora da bude konačna.
– To znači da ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ova odluka trajna. Nije isključeno da studenti na kraju prihvate neki širi koncept objedinjavanja opozicionih snaga. Takođe, moguće je da i oni, kao i drugi politički akteri uoči konačnog dogovora, na određeni način „podižu cenu“ kako bi smanjili apetite pojedinih opozicionih stranaka – ocenjuje Anđelković.
On dodaje da je politička scena u Srbiji duboko podeljena i da pobeda protiv vlasti zahteva širi front.
– Realno gledano, Srbija jeste podeljena, ali to ne znači da su svi ti ljudi automatski samo za studentsku listu. I pojedine opozicione partije imaju svoje stabilno biračko telo. Da bi režim bio poražen, neophodna je svojevrsna referendumska atmosfera, a to podrazumeva mnogo više tolerancije i sa strane studenata i sa strane opozicije – zaključio je Anđelković.
