Pročitaj mi članakLeto 2025. godine, po rečima meteorologa bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u Srbiji od 1951. godine. Za sada postoje naznake da će jesen biti topla, ali sa očekivanom količinom padavina za ovaj godišnji period.
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у период од 1. септембра до 30. новембра који у метеорологији иначе представља јесен, температура ће бити изнад вишегодишњег просека, а прогнозирано одступање износи +1 °C у односу на референтни климатолошки период између 1991 и 2020 године.
Средње температуре ваздуха кретаће се у интервалу од 11 до 14 степени Целзијусових, у вишим пределима од 6 до 10 степени.
Метеоролози прогнозирају да ће и током јесени бити од 13 до 20 летњих дана у нижим пределима, на планинама до четири. То значи да ће температура ваздуха бити 25 или више степени.
Само у септембру у целој Србији средња температура ићи ће до +2 степена изнад вишегодишњег просека. Средња максимална температура кретаће се у интервалу од 25 до 27 у нижим пределима, на планинама од 15 до 20. Средња минимална температура неће прелазити 16 степени, а на планинама 11.
Да нам неће бити само топло говори и податак да ћемо до 30. новембра имати од шест до 18 мразних дана када ће температура пасти испод 0. На планинама још дуже хладније, од 20 до 30 мразних дана, пише „Данас„.
Када су у питању падавине, према најавама из РХМЗ, током јесени просечно ће пасти између 140 и 210 литара кише по метру квадратном.
“Имаћемо од 28 до 34 кишна дана у нижим пределима, док се на планинама очекује до 43”, наводе из РХМЗ-а.
И јесен 2024. је била топла и просечно кишна. Средња температура кретала се од 10,6 у Пожеги до 14 степени у Београду, док је у планинским крајевима било од 6 на Копаонику до 9,5 на Златибору. Одступање од нормале било је од -0,2 степена у Лесковцу до +1,0 на Црном врху, у Београду +0,7.
Највиша дневна температура прошле јесени од 38,3 степена забележена је у Ћуприји 3. септембра, када је изједначен дотадашњи сезонски максимум на овој станици који је достигнут 1. септембра 2015. године.
Београд је прошле јесени имао чак 23 летња дана и 11 тропских. И највише тропских ноћи било је у српској престоници – седам, по четири су имали Велико Градиште и Ниш, три је било у Новом Саду, Смедеревској Паланци и Ћуприји, две тропске ноћи регистроване су на Палићу, у Зрењанину, Кикинди и Краљеву, а по једна у Банатском Карловцу и Крагујевцу.
Предходну јесен обележила су и два топлотна таласа, први је трајао од краја августа до 8. , односно 9. септембра а други је регистрован само у Неготину од 28. октобра до 2. новембра.
Када су у питању разни дани било их је од четири у Београду до 21 у Зајечару, док је у планинским крајевима регистровано од 17 на Златибору до 34 у Сјеници. Три дана са јаким мразом имала је Сјеница, а два Копаоник.
Најнижа температура измерена је 24. новембра у Сјеници и износила је -14,0 степени. У Београду најниже измерено -1,0 степен Целзијусов било је 18. и 24. новембра. Када су у питању падавине, пало је од 80,4 литра по метру квадратном у Неготину до 319,5 на Копаонику.
