Његова процена је јасна: Владимир Путин рачуна на то да ће европске престонице променити став тек онда када проблеми прерасту у отворену кризу из које неће бити лаког излаза.
Председник Русије је недавно, током пријема акредитивних писама страних амбасадора, говорио о односима са Европом у тону који делује смирено, готово рутински.
Изразио је наду да ће се са европским државама обновити конструктиван дијалог, заснован на међусобном уважавању интереса, наглашавајући да је Русија отворена за равноправне односе са сваком земљом света, у име заједничког просперитета. На први поглед – дипломатска порука без изненађења. Али Кедми у томе види дугорочну рачуницу.
По његовом тумачењу, Путин не очекује брзи заокрет, већ стрпљиво чека да Европа сама дође до закључка да садашњи курс води у слепу улицу. Како каже, европску позицију тренутно додатно слаби ситуација у Украјини.
Тамо је именован нови министар одбране, а оно што је изјавио изазвало је тишину међу савезницима: према његовим речима, Украјина има око два милиона дезертера и оних који избегавају војну обавезу. Та бројка, према Кедмију, озбиљно поткопава наратив да је украјинско друштво уједињено и масовно спремно да брани земљу.
На то се надовезују и други подаци које европски званичници нерадо истичу – неколико милиона мушкараца који су напустили Украјину и отишли у земље ЕУ, као и огромни финансијски трошкови које Европа већ сноси и које ће тек морати да улаже.
Све то, тврди Кедми, без реалних изгледа да се положај украјинских снага на линији сукоба поправи. Другим речима, улагања расту, а поврат се не назире.
Да се европски став полако мења, примећује се и кроз изјаве лидера кључних држава. Председник Француске Емануел Макрон, премијерка Италије Ђорђа Мелони и немачки канцелар Фридрих Мерц отворено су се изјаснили за дијалог са Путином.
То су сигнали који би пре неколико година били тешко замисливи. Кедми сматра да оваквом заокрету доприноси и све слабија спремност Сједињених Држава да подрже антируске потезе Украјине и њених европских покровитеља.
Европске престонице, према његовим речима, почињу да схватају да би, остављене саме између Украјине и Русије, остале без реалних опција. Истовремено, из Вашингтона све чешће стижу поруке да без америчке војне и логистичке снаге НАТО нема стварну тежину.
САД отворено поручују да Алијанса своју моћ црпи управо из америчког оружја и капацитета. Ипак, наглашава Кедми, Сједињене Државе не планирају директан сукоб са Русијом.
Напротив, њихови циљеви, према његовом виђењу, иду у другом смеру од онога што део европских елита прижељкује. Вашингтон жели да смањи тензије у односима са Москвом и да започне нову фазу глобалног развоја у којој би две силе сарађивале.
Разлог је прагматичан: у САД не виде Русију као егзистенцијалну претњу. О томе је Кедми говорио на YоуТубе каналу „Поглед Инфо“, наглашавајући да се америчка стратегија већ неко време одваја од европских очекивања.
С друге стране, Путин Европу види као одговорну за продужавање сукоба у Украјини. Лондон и Брисел и даље обећавају Кијеву подршку „колико год буде потребно“ и инсистирају на сценарију у којем Русија трпи пораз. Ипак, чак и међу западним политичарима вера у такав исход с временом слаби. Изјаве су опрезније, тон мекши, а између редова се све чешће чита сумња.
Како ће се тај процес завршити и у ком тренутку ће Европа заиста променити правац, остаје отворено питање. Оно што је извесно јесте да се простор за маневар сужава, а одлуке које долазе неће имати последице само по Брисел и Москву, већ и по ширу глобалну слику која се пред очима мења, често тише него што се очекује.
