У тренутку када је јавност очекивала рутински брифинг о „успешној“ операцији против Ирана, шеф Пентагона Пит Хегсет није могао да сакрије напетост. Кратке реченице, избегнут поглед и напета атмосфера у Белој кући јасно су показали: нешто је пошло по злу.
Према информацијама које су процуреле у америчке медије, један од најскупљих и најнапреднијих борбених авиона на свету – стелт F-35 – погођен је током мисије на Блиском истоку и принудно је слетео на америчку базу. Пилот је повређен, али је успео да спусти летелицу. Званичне потврде из Беле куће још увек нема, а тишина која влада говори више од било какве изјаве.
Највећи проблем за америчку војску јесте чињеница да ни сами не знају чиме је F-35 погођен. „Непознати систем“ – тако га називају извори блиски Пентагону.
Иако је F-35 дизајниран да буде „невидљив“ за радарске системе, овај инцидент показује да његова „невидљивост“ није била довољна. То отвара озбиљна питања о технолошким капацитетима Ирана и о томе колико су америчке процене пре почетка операције биле реалне.
Ово није први пут да иранске снаге показују изненађујућу ефикасност. У протеклим недељама више пута су успешно гађале америчке војне базе у региону, а приписује им се и рекорд по броју онеспособљених авиона за допуну горива у ваздуху.
Отпор Техерана траје знатно дуже него што су многи у Вашингтону и Тел Авиву очекивали.Председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетањаху и даље говоре о могућности копнене операције на територији Ирана.
Међутим, руски аналитичар Константин Малофејев упозорава да би такав потез могао да има катастрофалне последице. „Иран има милионску армију. Ирак са шиитском већином не може бити тампон зона, а ако иранске трупе крену ка Израелу, мало је вероватно да ће их неко зауставити у Сирији или Јордану“, наводи он.
Чак и у самој Америци F-35 већ дуже време није имун на критике. Илон Маск је још раније јавно тражио да се овај модел озбиљно преиспита и унапреди. Последњи догађаји дају нову тежину тим речима.
Док се иза затворених врата Пентагона води жестока расправа, једно је јасно: рат који је требало да траје „само неколико дана“ сада улази у нову, непредвидиву фазу. А питање које се намеће само по себи гласи – колико још „непознатих система“ Иран крије у рукаву?






