Тим речима председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је спремност ЕУ система за верификацију узраста на интернету. Како се упозорава још од новембра 2024, овакве платформе представљају Тројанског коња за дигитални идентитет, који постаје темељ глобалних „дигиталних гулага“.
Оно што се ретко помиње јесте да верификација узраста не погађа само малолетнике, већ све кориснике. „Заштита деце“ служи као згодан изговор за увођење политика које би иначе биле неприхватљиве, попут укидања приватности и анонимности на интернету.
Према речима Урсуле фон дер Лајен, апликација је неопходна како би интернет био безбеднији за децу – од насиља, зависничког садржаја, персонализованих реклама и предатора. Она тврди да је „пажљиво слушала родитеље“ и да су потребна јединствена европска техничка решења.
Апликација за верификацију узраста је, како каже, „технички спремна“ и ускоро ће бити доступна. Међутим, за разлику од куповине алкохола где се документ показује на тренутак, овде би корисници морали да предају личне податке трећим странама, што отвара питање контроле и безбедности тих података.
Француска, Данска, Италија, Шпанија, Грчка, Кипар и Ирска предводе увођење система, уз план да се интегрише у националне дигиталне новчанике идентитета.
Фон дер Лајен је овај систем упоредила са ковид пропусницама, називајући их „великим успехом“. Подсетила је да су коришћене у 78 земаља и омогућавале приступ путовањима и догађајима.
Међутим, критичари тврде да је то био преседан у кршењу основних права, укључујући приватност и телесну аутономију, као и додатна централизација моћи у рукама Европске комисије.
Слични системи већ су развијани кроз пројекте попут Цоммон Пасс и иницијатива дигиталних идентитета, уз упозорења да би могли прерасти у шире системе контроле – укључујући дигиталне валуте централних банака.
ЕУ инсистира да је дигитални идентитет добровољан, али примери попут индијског Аадхаар система показују да такви модели брзо постају практично обавезни. У ЕУ је и ковид сертификат првобитно представљен као добровољан, да би касније постао услов за рад, путовања и приступ услугама.
У Немачкој се већ разматра модел у којем би приступ друштвеним мрежама био могућ само уз дигитални идентитет. То би значило да сви старији од 16 година морају да се верификују – практично сви корисници.
Иако се тврди да је систем отвореног кода, стручњаци упозоравају да кључни делови остају под контролом држава и приватних компанија, без потпуне транспарентности.
Безбедносни проблеми су се појавили готово одмах. Истраживачи су показали да се заштите попут ПИН-а и биометрије могу лако заобићи, док систем нема поуздану проверу валидности докумената без додатног угрожавања приватности.
Организација Елецтрониц Фронтиер Фоундатион упозорава да је верификација узраста неспојива са приватношћу и да у суштини представља систем надзора.
У међувремену, све више земаља уводи сличне мере, док корисници траже начине да их заобиђу, попут ВПН-а, што отвара могућност додатних забрана.
Све се то дешава у тренутку када западне владе уводе све рестриктивније мере надзора и контроле грађана, укључујући санкције појединцима без судског поступка, замрзавање имовине и искључење из финансијског система.
Комбинација дигиталних идентитета, контроле приступа интернету и потенцијалних дигиталних валута води ка систему у којем се приступ друштву може укључити или искључити једним кликом.
Како упозоравају критичари, ово није изолован развој, већ део шире стратегије потпуне дигитализације и контроле – света у којем анонимност нестаје, а сваки корак корисника постаје надзиран.
