Прочитај ми чланакОРУЖАНЕ снаге Ирана вратиле су због америчке блокаде војну контролу над Ормуским мореузом, изјавио је Ебрахим Золфагари.
Портпарол иранског Централног додатно је тим поводом објаснио:
„Техеран је, у складу са претходно закљученим споразумима, добровољно пристао на контролисани пролаз неких трговачких бродова и танкера кроз Ормуски мореуз. Али, нажалост, САД настављају своју пљачку и поморску пиратерију, називајући то блокадом наших лука. Стога је контрола над мореузом враћена. Овај стратешки пролаз је под управом и блиским надзором наших Оружаних снага“.
Золфагари тврди да ће „војна контрола“ остати на снази док Сједињене Државе не дозволе слободан приступ иранским лукама.
Претходног дана, Техеран је дозволио пролаз кроз за све комерцијалне бродове до краја примирја објављеног 8. априла.
Доналд Трамп се на отварању мореуза захвалио Ирану, али је одбио да укине блокаду његових лука док две стране не постигну споразум. Притом је рекао да је Техеран обећао да неће поново затварати Ормуз и да је прихватио све услове будућег споразума, укључујући и обустављање свог нуклеарног програма.
Трамп и даље шаље трупе на Блиски исток, али неки војни експерти процењују да обнављања рата од стране Сједињених Држава више није могуће. То јест: ако се ипак догоди – да ће то бити „америчко саморањавање“.
Вашингтон је једном већ промашио циљ (28. фебруара): убиством Хамнеија и нападом на Иран, покренуо је убрзану деамериканизацију Блиског истока и продубио фрустрацију својих европских савезника. Па зашто би сада урадио нешто што би додатно наштетило Америци?
Трамп жели да се извуче из рата – а Иран ће му за то дати прилику, што значи да неће затезати до пуцања, покушавајући да увуче Сједињене Државе дубље у вртлоге Ормуског мореуза.
Али, Иран неће дати Трампу прилику да „слави победу“, тако да изјаве америчког председника о преузимању иранског уранијума не треба схватати озбиљно. Међутим, Иран ће обуставити свој нуклеарни програм – не на 20 година, колико желе Американци, већ можда мало дуже од пет година које Техеран тренутно предлаже.
Потписивање споразума између САД и Ирана и даље би могло да пропадне, па Трамп опрезно наговештава да би, ако нова рунда разговора у Исламабаду буде успешна, могао чак и сам да одлети у пакистанску престоницу да потпише мировни споразум.
Замислити Пезешкијана како се рукује у Исламабаду са Трампом практично је немогуће – иако сам амерички председник ужива у таквим сценама. Иранци неће пристати на тако нешто.
Ким Џонг Ун је могао да се рукује са Трампом – не зато што су му сами Американци предложили састанак, већ зато што претходно нису напали Северну Кореју. Иран је преживео америчко-израелску агресију – па се ирански лидери неће руковати са убицом свог врховног вође. Осим, можда, ако услови мировног споразума буду изузетно повољни за Иран, али то је мало вероватно.
Барем је мало вероватно на папиру, мада ће Сједињене Државе деблокирати не само иранске луке већ и новац Исламске Републике (не сав, али тренутно цуре подаци о бројкама од шест до двадесет милијарди). Ако се барем део легитимних иранских средстава (која су Сједињене Државе замрзнуле дуги низ година) не врати, Иранци ће увести порез на бродове који транзитирају кроз Ормуз, што значи да ће сви споразуми пропасти.
У међувремену, сама деблокада неких иранских депозита биће представљена као победа Ирана, док ће Трампови противници говорити о његовом понижењу и поразу.
Трамп је сам крив за то, јер је више пута осуђивао делимичну деблокаду иранских средстава након што је нуклеарни споразум закључен под Бараком Обамом.
Дакле, Иранци ће овог пута бити много опрезнији — и САД ће морати да му врате новац.
Зато је Галибаф већ јавно рекао да председник САД лаже, ааводећи:
„1. Председник САД је изнео седам тврдњи за један сат, од којих је свака лажна.
2. Американци нису добили рат лажима и сигурно неће успети у преговорима.
3. Ако се америчка блокада настави, Ормуски мореуз неће остати отворен.
4. Пролаз кроз Ормуски мореуз ће бити могућ само по одређеној рути и уз дозволу Ирана.
Иран, иначе, процењује да од америчко-израелске агресије већ има близу 300 милијарди долара штете и објавио је да ће захтевати надокнаду од САД и Израела.
Јасно је да репарације неће бити укључени у споразум између САД и Ирана, али Иранци их неће заборавити.
Можда чак ни не буде писаног споразума — ако главни ирански преговарач Мохамед Галибаф и Џеј Ди Венс не постигну договор током викенда, ништа неће бити потписано. Али, прекид ватре ће бити продужен — прво једном, па поново и поново… Другим речима, мир ће доћи без помпе и – Трамп ће одлетети у Азију. Не у Исламабад, већ у Пекинг, где очекује да ће га Си Ђинпинг „чврсто, чврсто загрлити“ 14. маја.
Према Трамповим речима, Си ће га изгрлити зато што је отворио Ормуски мореуз, а кинески лидер ће му захвалити на томе што су САД престале да се играју са шибицама на бензинској пумпи.
