Дугогодишњи лидер Србије Александар Вучић признао је пораз, чиме је отворен пут за велике политичке промене након историјских избора на којима се све ауторитарнији лидер суочио са студентским покретом који већ две године протестује против његове власти, пише британски Гардијан.

У извештају са избора у Србији, британски медиј наводи и да ће победа студентског покрета у Србији вероватно имати одјека и широм Европе, дајући додатни замах омладинским и студентским протестима који су потресли градове широм континента.

Изгледа да је Вучићева дванаестогодишња владавина окончана захваљујући рекордној излазности бирача на изборима изазваним протестима предвођеним студентима, истиче се у тексту Гардијана.

Вучић је, како се подсећа, указао на прелиминарне резултате који сугеришу да су бирачи убедљивом већином подржали студенте, што би им могло донети већину у парламенту Србије, који има 250 посланичких места.

Када се проширила вест да је Вучићевих 12 година на власти завршено, на улицама Београда и других градова почело је славље, наводи Гардијан.

У престоници је 43-годишња Ивана била одушевљена.

„Као Нова година“

„Осећам се као да је Нова година, као да су три Нове године одједном, заиста“, рекла је. „Коначно поново можемо да дишемо.“

Додала је да се нада да ће највиши представници смењеног режима брзо бити позвани на одговорност, што је било једно од кључних предизборних обећања Студентске листе.

Други грађани су се руковали са полицајцима на улицама, поздрављали их подигнутим длановима и грлили, док су се из аутомобила у пролазу чуле сирене.

У седишту Студентске листе присталице су узвикивале „Победа, победа!“, а окупљени су аплаудирали, плакали и грлили се.

„Драга Србијо, вечерас се чује глас народа“, рекао је Радомир Саичић, професор Универзитета у Београду, обраћајући се у име студената у њиховом изборном штабу.

„Вечерас славимо победу, сутра градимо будућност.“

Сцене радости уследиле су неколико сати након што је у недељу на биралишта изашао рекордан број грађана, истиче се у тексту. Широм земље испред бирачких места формирали су се дуги редови, а на појединим местима бирачи су чекали и до два сата.

Према подацима ЦеСИД-а и Ипсоса, до 19 часова излазност је достигла 67,6 одсто, што је највише од распада Југославије 1992. године.

Велика излазност, заједно са процењених 150.000 људи који су се прошле недеље окупили на завршном предизборном митингу студената у Београду, подстакла је прве спекулације да су студенти успели да придобију довољно подршке за почетак нове политичке ере у овој балканској земљи.

Уочи гласања, како пише Гардијан, резултати истраживања јавног мњења знатно су се разликовали, а аналитичари су указивали на висок степен неизвесности у надметању кандидата који представљају студентски покрет настао из грађанског активизма и Вучићевог СНС-а.

Резултати су праћени широм света, као део десет кључних дана избора у различитим земљама, током којих се ауторитарна десница суочава са продемократским снагама.

„Тежак изазов“

Победа студентског покрета у Србији вероватно ће имати одјека и широм Европе, дајући додатни замах омладинским и студентским протестима који су потресли градове широм континента.

Док су грађани чекали изборне резултате, на интернету су почеле да круже спекулације о томе да ли ће Вучић покушати да остане на власти без обзира на исход избора.

Међутим, његово брзо признање пораза подсетило је на потез његовог савезника Виктора Орбана у суседној Мађарској пре шест месеци, подстакавши наде у демократски препород централне Европе, наводи се у тексту.

Избори са великим политичким улогом у Србији, земљи кандидату за чланство у Европској унији, имају корене у новембру 2024. године, када се на железничкој станици у Новом Саду срушила бетонска надстрешница, усмртивши 16 људи.

Трагедија је покренула студентске протесте, који су прерасли у широк антивладин покрет, док су докази указивали на то да су лоше изведени грађевински радови, преваре и корупција били узроци рушења надстрешнице.

Суочен са све већим притиском студената, Вучић, све ауторитарнији лидер који више од деценије доминира политичком сценом Србије, прошлог месеца поднео је оставку на место председника, одлучивши да ризикује расписивањем ванредних избора.

Студенти су искористили прилику да свој покрет претворе у политичку снагу.

Представили су листу од 250 кандидата за исто толико места у парламенту, међу којима су универзитетски професори, спортисти и пољопривредници, позивајући бираче да подрже њихове напоре за обнову српске економије и демократије.

У кампањи су се суочили са политичким монолитом Вучићевог СНС-а, што је представљало тежак изазов у борби против владајуће странке која је преузела контролу над готово свим телевизијским каналима и користила министарства и друге државне институције као политичке инструменте.

Вучић је више пута покушавао да дискредитује студенте оптужујући их да су послушници страних сила, што су студенти одбацивали.

Док је обећавао повећање пензија и плата у јавном сектору, Вучић је настојао да се представи као лидер способан да одржава осетљиву дипломатску равнотежу између веза Србије са Западом, с једне стране, и Русијом и Кином, с друге, како би земљу провео кроз глобалне неизвесности.

Студенти, међутим, нису одустајали.

Излазили су на улице, организовали скупове, одлазили у руралне средине које су дуго важиле за Вучићева упоришта и обилазили грађане од врата до врата, настојећи да се представе као кандидати који представљају алтернативу политичком естаблишменту и окупе бираче око слогана „Србија или мафија?“.

Та порука поновљена је и у недељу, када је Дејан Бодирога, кандидат Студентске листе и председник кошаркашке Евролиге, гласао у Београду.

„Данас се Србија пре свега бори за слободу и за повратак отете државе“, рекао је Бодирога новинарима.

„Србија данас гласа да одлучи којим ће путем кренути – ка будућности или прошлости.“

Уочи недељног гласања, и међународни и домаћи посматрачи изразили су забринутост због привођења активиста, као и извештаја о њиховом надзору и сајбер нападима.

У недељу су независне посматрачке организације упозориле на забележене случајеве фотографисања гласачких листића, који указују на притиске на бираче, покушаје куповине гласова и такозвано кружно гласање, односно „бугарски воз“.

Међу њима је био и Раша Недељков из организације за праћење избора ЦРТА, који је рекао да се „и даље бележи велики број неправилности, док су насилни инциденти испред бирачких места све учесталији“, наводи се у извештају Гардијана.