Pročitaj mi članakFreska "Hristovo raspeće" u manastiru Visoki Dečani iz 1350. godine, sadrži figure koje podsećaju na NLO, što je navelo zagovornike teorija o vanzemaljcima da je to dokaz o njihovom postojanju.
Фреска “Христово распеће” једна је од мистерија из српских манастира које нико не уме да објасни и већ деценијама покреће полемике између научника и теоретичара завера.
Наиме, фреска приказује Исусово распеће, које је на први поглед осликано по канонским правилима, али са два “неидентификована објекта” с леве и десне стране. Реч је о две необичне форме у облику суза са зрацима у којима се налазе људске фигуре. Некима су личиле на свемирске бродове.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Историчарка Невена Ковачевић, која стоји иза странице Путевима српске историје подсетила је како је америчка штампа писала о овој фрески као доказу о постојању ванземаљаца.
„Теорију завера је отпочео 1964. године часопис “Свет” својим сензационалистичким насловима који су на неки начин доспели до швајцарског квазинаучника, Ериха фон Деникена, који је у својој првој књизи споменуо ове детаље са дечанске фреске као један од наводних доказа о посетама ванземаљаца“, наводи Ковачевић.
С друге стране историчари уметности кажу да су ове две „летелице“ заправо прикази Сунца и Месеца.
„Једино је чудно што су небеске објекте представили на крајње необичан начин и тиме омогућили разне мистериозне приче и теорије које се доводе у везу са фреском. Са друге стране то све спада у уметничку слободу представе нечега“, закључује историчарка, а додаје још једно тумачење.
„Постоји и теолошко објашњење фреске, изнели су га управо монаси Дечана, наиме у тренутку када је Христос разапет, дошло је до (историјски документованог догађаја) помрачења Сунца – и Сунце и Месец су потонули у мрак у најмрачнијем часу људске историје, када је Богочовек Исус искусио смрт. Ипак шта је хтео да искаже овом представом са собом понео непознати аутор који је 1350. године завршио чувено Христово распеће, остављајујући мистерију на зидовима Високих Дечана до 21. века“, пише Ковачевић.
Високи Дечани на југу Србије су задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. а фреске око 1350. године. Манастир се налази на списку УНЕСКО-ве Светске баштине.
