Бивши председник Србије Александар Вучић лично је вршио притисак на државне службенике како би омогућио изградњу Трамповог хотела у центру Београда, показују документа и сведочења у која је британски Фајненшел тајмс имао увид. Према наводима листа, Вучић је званичнике који су се противили уклањању заштите са зграде Генералштаба називао „незналицама“ и поручивао им да поднесу оставке уколико нису спремни да подрже пројекат.
План да се сруши и поново изгради комплекс некадашњег Генералштаба Војске Југославије, оштећен током НАТО бомбардовања 1999. године, постао је једно од важних питања студентских протеста против Вучићеве власти и допринео његовом изборном поразу прошлог месеца, наводи британски лист.
Пројекат, иза којег је стајао Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, обустављен је прошле године због све озбиљнијих правних проблема.
Студентска листа је прошлог месеца однела убедљиву победу на ванредним парламентарним изборима, обећавајући да ће расветлити случајеве корупције претходне власти.
„Докази који су већ део случаја Генералштаб требало би да доведу до покретања кривичног поступка против Александра Вучића за дела за која је запрећена казна од једне до осам година затвора“, саопштила је Студентска листа.
Прво судско рочиште након избора заказано је за понедељак, када би требало да буду представљени нови докази и саслушани сведоци.
„Назвао нас је незналицама и рекао да поднесемо оставке“
Документа до којих је дошао Фајненшел тајмс, укључујући до сада необјављени комплетан инвестициони уговор и исказ једног од кључних сведока, показују да су државни званичници били под директним притиском Вучића да уклоне правне препреке за реализацију пројекта, укључујући статус Генералштаба као заштићеног културног добра.
Дубравка Ђукановић, бивша директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, прошле године је пред тужиоцима изјавила да је Вучић током састанка у председничкој палати њу и њене колеге називао „незналицама“, захтевајући да „преузму одговорност“ и омогуће реализацију пројекта.
„Није пријатно када вас било ко, па макар то била и држава, доведе у ситуацију да одлучујете о рушењу онога што сте дужни да штитите“, навела је Ђукановић у исказу пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал, у који је Фајненшел тајмс имао увид.
Према њеним речима, Вучић је тада јасно поручио да је неопходно укинути заштиту Генералштаба.
Ђукановић је за британски лист рекла да је читава ситуација била непријатна, посебно због сазнања да председник или није познавао законску процедуру или за њу није марио.
„Састанак је завршио речима да сви који нису спремни да подрже пројекат треба да поднесу оставке“, испричала је она.
Како тврди, тадашњи министар финансија Синиша Мали касније је поновио исти ултиматум.
Ђукановић и једна њена колегиница након тога су поднеле оставке.
Уговор открива како је планирана изградња хотела
Према писању Фајненшел тајмса, одлазећа српска власт и амерички инвеститори повезани са Кушнером сарађивали су дуже од годину дана, упркос све озбиљнијим правним недоумицама.
Србија је у понедељак званично раскинула инвестициони уговор са компанијом Атлантиц Инцубатион Партнерс (АИП), америчким инвеститором иза којег стоји Кушнер.
Уговор, потписан у мају 2024. године, предвиђао је да реализација пројекта зависи од претходног укидања статуса културног добра објектима Генералштаба.
Српски историчар Ненад Лајбеншпергер, који је истраживао историју тог комплекса, сматра да је Вучић морао да увери Кушнера да ће сви правни проблеми бити решени пре почетка радова.
„Влада је знала да је зграда заштићена, али је ипак намеравала да реализује пројекат, иако је то било незаконито“, оценио је Лајбеншпергер.
Ђукановић је, међутим, нагласила да није постојала законска могућност да се заштита Генералштаба укине, осим у случају потпуног уништења објекта.
Како је навела, од почетка је било јасно да амерички инвеститори нису заинтересовани за очување зграде.
„Већ при првом контакту са архитектом било ми је јасно да он уопште није знао да је комплекс Генералштаба културно добро“, рекла је она.
Додала је да је пројекат био припремљен много пре њиховог састанка и да након њега ништа није промењено, због чега је читав сусрет описала као „фарсу“.
Идејна решења Трамповог хотела израдио је Брајан Варго, директор њујоршке компаније ЛИВWРК, која је са Кушнером сарађивала на најмање два пројекта у Бруклину.
Варго није одговорио на захтев британског листа за коментар.
Како је почела сарадња Вучића и Кушнера
Комплекс Генералштаба, завршен 1965. године, представљао је један од најзначајнијих примера југословенске модернистичке архитектуре.
Зграда је делимично уништена током НАТО бомбардовања Београда 1999. године, након чега је постала један од симбола отпора Западу, наводи Фајненшел тајмс.
Према речима самог Вучића, први разговори о будућности те локације вођени су још 2020. године са Ричардом Гренелом, изаслаником Доналда Трампа.
Вучић је тада истицао да пројекат мора да буде реализован у складу са посебним статусом културног добра.
Гренел није желео да коментарише наводе британског листа.
Пројекат је добио замах након састанка Кушнера и Вучића на маргинама Светског економског форума у Давосу 2023. године.
Током наредне године Вучић и министар финансија Синиша Мали одржали су више састанака на којима су, према сведочењу Ђукановић, инсистирали да надлежни службеници покрену поступак укидања заштите Генералштаба.
„На састанку је то представљено као избор: или покрените поступак укидања заштите или поднесите оставке“, навела је Ђукановић.
Ни Вучић ни Мали нису одговорили на захтеве Фајненшел тајмса за коментар.
Оптужнице против Селаковића и Васића
Афера Генералштаб додатно је подстакла студентске протесте који су потресали Србију од краја 2024. године.
Упркос противљењу јавности, Вучићева Српска напредна странка у новембру 2025. године прогурала је посебан закон којим је уклоњена заштита комплекса, што је изазвало нове демонстрације.
Месец дана касније, тадашњи министар културе Никола Селаковић оптужен је за злоупотребу службеног положаја.
Тужилаштво је подигло оптужницу и против Горана Васића, који је наследио Ђукановић на челу Републичког завода за заштиту споменика културе, због сумње да је фалсификовао документацију како би оправдао укидање заштите Генералштаба.
Након подизања оптужница Кушнер се повукао из пројекта.
Портпарол компаније Атлантиц изјавио је за Фајненшел тајмс да је циљ инвеститора био да створе престижну дестинацију која би истовремено поштовала историју Београда и допринела његовом развоју.
„Били смо поносни на пројекат и његов потенцијални позитиван утицај. Међутим, како су се околности мењале, закључили смо да пројекат више не може да оствари првобитну сврху и одлучили смо да се повучемо у новембру 2025. године“, саопштила је компанија.
Селаковић и Васић негирају оптужбе и бране се са слободе.
Њихови адвокати оспоравају наводе тужилаштва, позивајући се на посебан закон којим је прошле године укинута заштита Генералштаба.
Међутим, тужилаштво тврди да су Селаковић и Васић прекршили закон још у јулу 2024. године, када је објекат и даље имао статус заштићеног културног добра.
Према оптужници, Селаковић је тог месеца позвао Васића и друге службенике у свој кабинет и наложио им да до краја дана доставе предлог за укидање заштите.
Тужилаштво је закључило да је Селаковић знао да нема законска овлашћења да покрене такав поступак, као и да нису били испуњени услови прописани Законом о културном наслеђу.
Американцима пројекат без тендера, контрола компанији из Емирата
Фајненшел тајмс наводи да афера Генералштаб додатно скреће пажњу на пословне пројекте људи блиских Доналду Трампу широм Балкана, од енергетских инвестиција у Босни и Херцеговини до контроверзних грађевинских подухвата на албанској обали.
Међутим, према оцени британског листа, управо случај Србије пружа посебно упечатљиве доказе о политичком утицају који је коришћен у корист инвеститора повезаних са Трамповом породицом.
Према инвестиционом уговору из 2024. године, у који је ФТ имао увид, Вучићева влада и Кушнерова компанија АИП договориле су оснивање заједничког предузећа у Београду.
Амерички инвеститор требало је затим да пренесе свој удео на повезану компанију у Уједињеним Арапским Емиратима, која би задржала оперативну и финансијску контролу над пројектом.
Уговором је било предвиђено да компанија Атлантиц добије право на реализацију пројекта без јавног тендера и без обавезе поштовања ограничења која произлазе из статуса културног добра.
Такав аранжман, наводи британски лист, омогућио би максималну профитабилност инвестиције и једноставнији пут ка евентуалном стицању власништва.
Вучић: Хтео сам да уклонимо ругло из центра Београда
Фајненшел тајмс подсећа да је Вучић поднео оставку у септембру, након чега је расписао ванредне изборе у неуспешном покушају да се врати на власт као премијер.
Његов изборни пораз убрзао је разградњу политичке мреже коју је годинама градио, уз затварање Алта банке, коју лист повезује са претходним режимом, и хапшења њеног власника и полицијских функционера лојалних бившој власти.
Вучић није негирао да је радио на реализацији пројекта Генералштаб и вршио притисак на државне службенике, тврдећи да је такво ангажовање председника државе сасвим уобичајено.
У интервјуу за Курир телевизију, недељу дана пре избора, изјавио је да му се замера управо то што је покушао да доведе инвеститора.
„Оптужују ме да сам покушао да доведем инвеститора, Кушнера, за зграду Генералштаба“, рекао је Вучић.
Како је објаснио, његова намера била је да се уклоне рушевине из центра Београда и побољшају односи са Сједињеним Америчким Државама.
„Желео сам да урадимо нешто за Београд, да уклонимо те рушевине, то ругло, да изградимо најбоље могуће односе са Американцима и створимо врхунску дестинацију која би привукла још више туриста“, поручио је бивши председник Србије.
(Фајненшл тајмс, Нова)























