– Некада говори као шеф државе; још чешће као председник владајуће партије иако то одавно није; неретко иступа као самозвани експерт за разне области или ресорни министар, од сфере одбране, преко економије, до геополитике. Најчешће је у истој емисије буквално све то и штошта друго – каже наш саговорник.
Како додаје, форсирано и дрско бомбардује публику информацијама и још чешће дезинформацијама о свему и свачему, и при томе блати свакога ко му није по вољи док себе бахато велича.
– Некоме ко са стране дође у Србију и то гледа и слуша, све сигурно делује сумануто, али ми смо већ навикли и огуглали, те ненормално прихватамо ако не као нормално, онда као уобичајено. Такав је био најновији медијски спектакл лажног цара Алека, где је анализирао сексуалне прикривене узроке све извеснијег рата између САД и Ирана, перспективе „наше“ ЕКСПО изложбе, спољну политику Србије и ко зна шта све још – каже Анђелковић.
Наравно, напомиње, кроз све то је себе правдао и представљао као свеца, а за свакојака зла оптуживао оне који нам можда и не мисле добро – као што су разне хрватске службе – те су згодна мета јер српска јавност према њима има антагонизам, али дефинитивно немају разлог да раде против Вучића лично, јер он је објективно гледано фаворит свакога ко жели слабу Србију.
– Садашњи СНС режим њој је нанео толико штете да српски регионални опоненти, од Загреба до Тиране, само могу да организују закулисне акције подршке његовом шефу, а не да га руше себи на уштрб. У тој пропагандној Вучићевој бујици перверзно изокренутих речи и фраза, уз уметање прича о ономе што су реално антисрпске измишљотине типа „сарајевског сафарија“ и као такве их огромна већина грађана препознаје, он убацује и осврте на уистину криминално сумњиве догађаје, као што је готово сигурно маскирано убиство Владимира Цвијана. Намера је да мешавином онога зашта није одговоран са оним где постоје озбиљне индикације да је умешан, све у пакету буде обесмишљено и политички класификовано као део туђих прљавих игара – објашњава наш саговорник.
Све то није ништа ново у трулој држави Србији, каже даље, већ је део Вучићевог старог политичко-пропагандног арсенала, али у мери у којој он осећа да његове позиције из дана у дан слабе, постаје бизарније и агресивније.
