Прочитај ми чланакУпркос великој потреби за радницима, земље широм света нису раде да прихвате мигранте. Зашто је то тако?
У Европи, а посебно у Сједињеним Државама, расте непријатељство према имигрантима. Истовремено, најбогатије економије света очајнички траже стране раднике. Притом миграција радне снаге опада глобално, иако се све старија друштва суочавају са све већим недостатком радне снаге, показује извештај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) који је прошлог месеца када је објављен прошао у приличној мери незапажено.
Такав тренд почео је много пре поновног избора Доналда Трампа, који је током своје успешне кампању између осталог нападао и имигранте. Према ОЕЦД-у, организацији која прати глобалне економске и социјалне политике, миграција радне снаге у 38 земаља-чланица пала је у 2024. за више од петине. Пад се мање приписује потражњи, а више растућем политичком противљењу имиграцији и строжим визним прописима у одређеним индустријализованим земљама. Истовремено, привремена миграција радне снаге, међутим, наставила је да расте, пише DW.
Пад узрокован неколико земаља
„Већи део пада сталне миграције радне снаге може се приписати променама политика у Великој Британији и на Новом Зеланду“, објашњава за DW Ана Дамас де Матос, виша аналитичарка у ОЕЦД-у.
На Новом Зеланду, пад је повезан са завршетком једнократно уведене, постпандемијске шеме боравка која је омогућила да се у тој земљи трајно насели више од 200.000 привремених миграната и чланова њихових породица. Највећи једнократни програм боравка у земљи истекао је у јулу 2022. године. Након Брегзита, Велика Британија реформисала је визне прописе за здравствене раднике, пооштривши критеријуме за подобност послодаваца и искључивши могућност доласка чланова породице, што је довело до наглог пада броја захтева за визу.
Према ОЕЦД-у, сектор здравства је посебно рањив на недостатак радне снаге због таквих ограничења. Сита Шарма, експерткиња за миграције која радила као саветница за Уједињене нације, савезну индијску владу и више покрајинских индијских влада, сматра да су због тога строжи прописи за стране студенте у Великој Британији контрапродуктивни.
„Пут од универзитета до посла сада је ограничен“, каже она за ДW. „То ће довести до пада броја уписа. Индијци, на пример, више неће трошити велике суме на образовање у иностранству ако након тога немају јасан пут у пословној каријери.“
Извештај ОЕЦД-а показује да је Индија, са 600.000 емиграната прошле године, била убедљиво на првом месту земаља из којих у земље ОЕЦД-а долазе радни мигранти. Следе је Кина и Румунија.
Технолошки сектор пати од америчких ограничења
У САД су под Бајденовом администрацијом уведена строжа ограничења за тзв. Х-1Б визе. То је главни програм који омогућава страним стручњацима у областима као што су технологија, инжењерство и медицина да раде у земљи. Трамп је отада повећао трошкове виза за послодавце са 2.000 до 5.000 долара на чак 100.000 долара. Он жели да ограничи могуц́ности за стално насељавање у свим секторима.
У Аустралији су повећани прагови плата које квалификовани радници морају да имају како би добили визу, а у Канади су промењени путеви доласка привремених радника. Миграције везане за посао такође су нагло опале и у нордијским земљама – само Финска је, на пример, забележила пад од 36 одсто у односу на претходну годину.
У Немачкој је стална имиграција прошле године пала за 12 процената због строжих имиграционих прописа које је увео још бивши канцелар Олаф Шолц. По тим прописима у земљу је ушло 586.000 страних радника, али је број људи који су ушли с радним визама био 32 одсто мањи него претходне године. Те реформе Шолцове владе додатно је проширио актуелни кабинет под канцеларом Фридрихом Мерцом.
Херберт Брикер, професор економије на берлинском Универзитету Хумболт, оцењује да то производи проблеме за немачку економију. „Дуги низ година Немачка је имала користи од просечне годишње миграције од 550.000 људи“, указује Брикер за ДW. „Потребна нам је миграција да бисмо заменили пензионисане раднике. Без ње се не можемо одржати стабилна понуда радне снаге.“
Велика потражња за мигрантима у Европи
Широм Европске уније су, према подацима Међународног монетарног фонда, грађани који долазе из земаља ван ЕУ попунили око две трећине радних места створених између 2019. и 2023. То показује колико су Унија, али и читава Европа, вец́ постали зависни од мигрантских радника. Глобално, Међународна организација рада (МОР) проценила је да је у 2022. било 167,7 милиона мигрантских радника, што је 4,7 одсто укупне глобалне радне снаге. Више од две трећине њих (114,7 милиона) живело и радило у земљама са високим приходима.
Упркос паду у 2024, глобалне миграције радне снаге остају изнад нивоа од пре пандемије. Међутим, извештај ОЕЦД-а показује на који начин се та миграција може нагло зауставити. Разлог лежи у политичком отпору, подстакнутом више страховима од илегалних миграција, него и даље рекордно високом економском потражњом. Трампова тренутна агенда ту динамику додатно је интензивирала. Од ступања на дужност у јануару, он је издао бројне извршне наредбе усмерене на сузбијање и легалне и илегалне имиграције. Његова администрација тврди да су те мере неопходне за заштиту америчких радника и обезбеђивање система заснованог само на радним квалификацијама.
Привремене визе уместо сталног боравка
Иако је број сталних имиграната 2024. прошле године, привремене или сезонске миграције радне снаге остале су, према ОЕЦД-у, стабилне. То је одраз склоности влада ка краткорочним програмима које онда могу по вољи да проширују или ограничавају. Експерткиња за миграције Шарма то са жалошћу описује овако: „Хајде да доведемо људе када су нам потребни и затворимо врата када нам нису потребни – не желимо никога од њих трајно у нашој земљи.“
Сезонски привремени радни програми и даље су тражени у Аустралији, Европи и Северној Америци – пре свега у пољопривреди, у сектору неге и у грађевинарству. Али програми привремене миграције све више се користе и за техничаре и друге висококвалификоване раднике, показује анализа ОЕЦД-а.
Бирократија држи мигранте на пословима с нижим квалификацијама
ОЕЦД, међутим, позива индустријализоване земље не само да привуку више мигрантских радника, вец́ и да се фокусирају на њихову бољу интеграцију на тржиште рада. Као кључне предуслове за то Клуб индустријализованих земаља наводи језичке курсеве и приступ социјалним услугама, као и признавање вештина и квалификација како би страни радници могли у потпуности да допринесу у својим земљама-домаћинима. Они су, наиме, сувише често запослени на пословима далеко испод нивоа њихових квалификација и вештина.
То се догађа првенствено због спорих и бирократских процеса одобравања диплома и квалификација, напомиње професор Брикер, који уједно истражује феномене миграције при Немачком институту за истраживање запошљавања (ИАБ). Реформе у Немачкој, које су имале за циљ да ту земљу с највећом економијом у Европи учине атрактивнијом, пропале су због раширене бирократије.
„Признавање диплома и стручног образовања траје годинама, што отежава долазак квалификованих радника“, указује Брикер за ДW. „Као резултат тога, тренутно нам недостаје око три милиона радника.“
Доносиоци политика такође се позивају да створе јасније путеве за привремене мигрантске раднике како би они добили стални боравак и да би се њихове вештине могле у потпуности искористити, што би ублажило недостатак радне снаге. Иако Трамп често позитивно говори о потреби за миграцијом заснованом на њиховим квалификацијама и вештинама, његову прву годину у Белој кући обележили су напори да се ти путеви блокирају. То је додатно проширило јаз између економске нужности и политичке воље.
Реторика Трампа и других десничарских политичара о имиграцији, која често уме да буде веома оштра, послала је, како каже Сита Шарма, „шокантне таласе“ на међународном нивоу – у Индији, а и шире: „Повратне информације из непријатељске земље у којој је тешко пронаћи посао играју главну улогу у миграционим обрасцима“, каже индијска експерткиња. И уједно додаје да би даља ограничења легалне миграције радне снаге у САД, могла да доведу до повећања илегалне имиграције.
