Иако објављени материјали не доказују да су се Епстин и Путин икада лично састали, они детаљно документују вишегодишње, упорне и, како поједини истраживачи оцењују, очајничке покушаје америчког финансијера и педофила да дође до директног контакта с човеком који Русијом фактички управља од почетка 2000-их.
Документи показују да је Епстин већ од 2010. године покушавао да обезбеди руску визу и пронађе пут до Кремља. У једном мејлу из октобра те године пита неименованог саговорника: „Да ли треба да правим визу? Имам Путиновог пријатеља, да ли да њега питам?“.
Годину дана касније, у августу 2011, обратио се бизнисмену из Уједињених Арапских Емирата Ахмеду бин Сулајему, наводећи да „Путин можда долази у САД“ и додајући да би „радије волео да се тамо састану“, јер је „Сочи мало вероватан“, преноси Индепендент.
Од 2013. до 2018. године, Епстин интензивно покушава да преко утицајних међународних фигура договори сусрет с Путином, представљајући себе као особу која може помоћи Русији да привуче западне инвестиције и развије дигиталне финансијске технологије, укључујући криптовалуте.
Кључна фигура: Торбјерн Јагланд
Један од главних канала преко којих је Епстин покушавао да дође до Путина био је Торбјерн Јагланд, бивши премијер Норвешке и тадашњи генерални секретар Савета Европе, који је у тој улози редовно комуницирао с руским председником.
У мејлу из маја 2013. Јагланд пише Епстину да ће, уколико жели састанак, „морати сам да објасни Путину своје предлоге“. Епстин, с друге стране, Јагланду поручује да би Путин био „добродошао на вечеру“ у Паризу, уз напомену да ће тамо боравити и Бил Гејтс.
У наредним годинама Епстин наставља да инсистира:
у 2014. тражи помоћ за састанак у Сочију
у 2015. поново пише да „и даље жели да се сретне с Путином и разговара о економији“
у 2017. предлаже разговоре о „дигиталним валутама будућности“
у јуну 2018. отворено пише: „Волео бих да упознам Путина“
У једном мејлу из 2018. Епстин чак сугерише да Јагланд пренесе поруку да би руски министар спољних послова Сергеј Лавров могао да „добије увид у Трампове одлуке“ кроз разговор с њим, позивајући се на раније контакте с покојним руским амбасадором при УН Виталијем Чуркином.
