Иако је јавно тврдио да „мрзи“ WЕФ, приватно је користио форум у Швајцарској за умрежавање милијардера, политичара и моћних лидера. Епштајн је себе описао као „Давос посредника“ у недавно објављеним мејловима из Министарства правде САД и Yахоо архива до којих је дошао Блумберг.
Мејлови показују да је педофил користио годишњи самит у Давосу како би нудио приступ, посредовао у упознавањима и мењао утицај међу елитама, чак и након што је 2008. осуђен за сексуалне злочине над малолетницама.
Пример: имунолог Борис Николић је у јануару 2010. Епштајну слао листу контаката и тражио препоруке кога да сретне. Епштајн је одговорио: „Прво да одлучимо да ли су неке конобарице (или особље) згодне. Не заборави приоритете. Проћи ћу кроз листу.“
Николић је касније постао саветник Била Гејтса и наведен је као резервни извршилац у Епштајновом тестаменту, иако је тврдио да нема пословне везе са њим.
Мејлови даље показују да је Епштајн 2011. помагао Николићу да добије састанак са Билом Гејтсом, потписујући се као „ваш верни Давос посредник“. Такође је спајао милијардере, политичаре и банкарске лидере, укључујући Питера Менделсона, Алистера Дарлинга и Џес Сталеја.
Мејлови откривају и контакте са лидерима WЕФ-а, укључујући извршног директора Бøргеа Брендеа, који је размењивао поруке и учествовао у вечерама са Епштајном непосредно пре његовог хапшења 2019. Бренде тврди да није знао за Епштајнову криминалну прошлост и да је жалио што није детаљније истражио његове активности.
Оснивач WЕФ-а Клаус Шваб је преко портпарола изјавио да је „сигуран“ да никада није упознао Епштајна.
Епштајн је поново ухапшен 6. јула 2019. због трговине децом, а пронађен је мртав у затворској ћелији 10. августа 2019. Смрт је проглашена самоубиством.
Нови мејлови показују да је Епштајн, чак и након прве осуде, одржавао приступ глобалним моћним круговима користећи престиж Давоса да остане релевантан. Нудио је боље смештаје, договарао вечере, посредовао у упознавањима и трговао утицајем док је био под сенком криминалне осуде која укључује малолетнице.
Открића отварају питања колико су елитни играчи бирали погодност, утицај или ћутање уместо провере и одговорности.
