Управо због тога руски стручњаци упозоравају да би објекти скривени испод земље могли постати једна од главних мета будућих удара.

Војни аналитичар Александар Степанов изјавио је за ТАСС да „Орешник” није намењен само за гађање класичних копнених циљева, већ и за неутралисање подземних објеката који су грађени још у совјетском периоду. Према његовим речима, кинетички потенцијал овог система омогућава пробијање дубоко укопаних инжењерских конструкција.

Како наводе руски аналитичари, управо у таквим подземним објектима Кијев је последњих месеци пребацио део кључне војне производње. Реч је о монтажним погонима за ударне и извиђачке беспилотне летелице, складиштима компоненти, али и производним линијама за ракете типа „Фламинго”.

Степанов тврди да су системски удари по тим циљевима почели након напада украјинских снага на Старобељск. У руским анализама се наводи да је циљ таквих удара слабљење индустријске и логистичке инфраструктуре која омогућава наставак производње и употребе беспилотних система.

Посебну пажњу изазива тврдња да западни системи противваздушне одбране, који су испоручени Кијеву, имају озбиљне проблеме у пресретању хиперсоничног оружја. Управо због тога се „Орешник” у руским војним круговима представља као средство које може да промени однос снага када је реч о заштити стратешких објеката.

ТАСС подсећа да руска страна овакве системе види не само као војни инструмент, већ и као сигнал државама НАТО-а које настављају војну и финансијску подршку Кијеву.

У руским анализама све чешће се наглашава да би даља ескалација могла отворити потпуно нову фазу технолошког надметања у којој би подземна инфраструктура изгубила досадашњи ниво заштите.

Управо та могућност – да ни дубоко укопани објекти више не представљају сигурну зону – постаје централна тема руских војних процена. Зато се „Орешник” у Москви све чешће описује као систем чија права снага није само у брзини, већ у способности да погоди циљеве за које се дуго веровало да су практично недодирљиви.