„Нема праве слободе тамо гдје се влада без полагања рачуна.“
(Албер Ками, 1913-1960, француски писац, филозоф и новинар)

„Под лошим кровом трпи читава зграда.“ (Њемачка пословица)

„У већини случајева вође народа су људи од повјерења, затим
људи од закона, а на крају постају људи без вјере и закона.“
(Џорџ Бернард Шо, 1856-1950, ирски књижевник)

Министарство правде је, 2. новембра 2026.године, објавило списак
имена 49 лица, које је помиловао Александар Вучић, као предсједник
Републике Србије. Одлуке о помиловању су достављене надлежним
судовима.

Непосредно прије подношења оставке на функцију предсједника
Републике, тобоже, да би као обичан грађанин водио изборну кампању
Српске напредне странке (СНС), Вучић је, 27.септембра 2026.године,
донио одлуке (решења) о помиловању и аболицији (обустављање
кривичног гоњења прије правоснажности пресуде) 49 особа.
Вучић је помиловао или аболирао високе функционере, оптужене за
злоупотребу службеног положаја и корупцију, трговину утицајем, као и
лица оптужена за тешка кривична дјела против живота и тијела. Међу
њима су и батинаши, оптужени за насилничко понашање на јавним
скуповима (који су се „истакли“ повређивањем студената и других
недужних грађана, само зато што су његови и СНС-ови политички
неистомишљеници). Чак је аболирао и лице коме се судило за покушај
тешког убиства студенткиње.

Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка МУП-а Србије,
ослобођена је даљег кривичног гоњења за трговину утицајем, као и
Драгана Живадиновић, бивша предсједница Вишег суда у Нишу, против
које је у току претходни кривични поступак због сумњи на злоупотребу
службеног положаја и фалсификовање службене исправе.
Да се Власи не би сјетили, Вучић је показао „милост“ и према
новосадским студентским активистима који су неосновано оптужени за
кривична дјела против уставног уређења и безбједности Србије.

2

Своју демагошку „бригу“ Вучић је овако образложио:
„…Тешко сам подносио да нам део младих људи, шта год и како год да
су тешка дела починили, своју младост и свој живот проводе ван граница
Србије и да им то не био избор…Приступио сам томе зато што знам да
би били осуђени на вишегодишње казне затвора у свакој држави, у свакој
земљи на свету. А ја желим да сачувам сваког младог човека, јер верујем
да постоји нада да ће се променити и да ће се понашати много
одговорније у будућности…“ ?!

Вучићеви мотив за помиловања је превентивна заштита лица блиских
њему и његовој власти од правних последица осуђујућих пресуда. Био је
свјестан да послије избора нове власти не би могао да их заштити од
правде. Његов циљ је био и да одлуке о помиловањима буду доступне
јавности тек послије одржавања избора, како не би нанијеле штету
Вучићу и СНС-у.

Такође, Вучић је желио да обезбиједи ћутање, прије свега, Хркаловићке
која много зна и када би „развезала језик“ могла би озбиљно да угрози
Вучићеву политичку позицију, или чак да доведе до његове кривичне
одговорности.

Вучићево усмено образложење одлука о помиловању је било усмјерено
на „показивање снаге“, „заштиту блиских људи“ и „исправљање наводних
неправди“. Представио се као заштитник својих присталица за које,
неосновано, тврди да су неправедно изложени кривичном прогону.
Једном ријечју, Вучићеве одлуке су обесмишљавање института
помиловања и ругање правди.

И овај примјер показује да су одлуке о помиловању велики демократски и
коруптивни ризик, јер се „надзаконска милост“. у рукама аутократских,
односно недемократских шефова држава, претвара у инструмент
некажњивости за политичке савезнике, тајкуне, односно за лица блиска
власти.

Вучићеви акти о помиловању су нелегални, јер представљају грубо
кршење Закона о помиловању. Приликом доношења одлука о
помиловањима није поштована процедура, прописана тим Законом. У
поступку није учествовало Министарство правде, нити су прибављена
мишљења надлежних судова.

Према Закону о помиловању, поступак се покреће молбом, или по
службеној дужности. Поступак којим се даје ослобођење од кривичног
гоњења (аболиција) покреће, искључиво, Министарство правде, по
службеној дужности.

3

Молба за помиловање се не може поднијети прије правоснажности
пресуде, а подноси се суду који је изрекао првостепену пресуду. Суд
молбу доставља Министарству правде, заједно са мишљењем о њеној
оправданости. Кад размотри и оцијени наводе молбе, министар
доставља молбу, са свим списима и својим мишљењем, предсједнику
Републике.

Своје незаконито поступање Вучић је јавно признао и овако образложио:
„…И упркос мишљењу дела комисија, упркос мишљењу различитих
служби Републике Србије, безбедносних служби, ја сам донео одлуку да
помилујем…“?!

Није спорно да је предсједник Републике уставно овлашћен за доношење
одлуке о помиловању, у складу са чланом 112 став 1 тачка 7 Устава
Србије: „Предсједник Републике…даје помиловања“.

Међутим, приликом давања помиловања Вучић је био дужан да поштује
Закон о помиловању. Доношењем незаконитих одлука о помиловањима,
повриједио принцип владавине права. Члан 3 став 2 Устава, прописује да
се овај принцип остварује и „повиновањем власти Уставу и закону“.
Предсједник Републике Србије је игнорисао одредбе Кривичног законика
(КЗ) који прописује да је сврха кажњавања сузбијање дјела којима се
повређују или угрожавају вриједности заштићене кривичним
законодавством, као и изражавање друштвене осуде за кривично дјело,
јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона (генерална
превенција), те спречавање учиниоца и других да не чине кривична дјела
(специјална превенција).

Институт помиловања (лат. гратиа) је комбинација чина владареве
милости и коректива одлука правосудних органа. Примарна функција
помиловања је исправљање неправде или нежељених последица у
ситуацијама када стриктна примјена закона нарушава принцип
правичности, те када је изречена казна несразмјерна са степеном
друштвене опасности дјела.

Помиловање се заснива се на посебним хуманитарним или корективним
разлозима. Оправдавају га ситуације када су, након пресуде, наступиле
квалитативне промјене околности (тежак, неизљечив губитак здравља
осуђеника; тешке болести које могу довести до смртног исхода, а које се,
на одговарајући начин, не могу лијечити у условима затворског система;
тешке психичке или физичке трауме које чине да затворска казна
поприми карактер нечовјечног поступања; потпуна инвалидност, дубока
старост; када издржавање казне губи смисао ресоцијализације…)

4

Помиловања се даје и ради исправљања судских грешака, или када су
накнадно откривени докази у прилог осуђеног, а више не постоји
могућност улагања правних љекова.

У континенталном праву помиловање је дискреционо право шефа
државе (акт милости) , који је по својој природи изузет из судске
контроле. Шеф државе није дужан да наводи разлоге за помиловање,
што изазива опасност од политичке злоупотребе. Зато је важно да се
поступа транспарентно и да се јавно обзнане хуманитарни или
корективни разлози. Прије правоснажне пресуде помиловање
(аболиција) је, у упоредном праву, веома ријетко.

Овај правни институт, као политичко – правни акт милости, има
специфичну правну природу, јер зауставља кривични поступак и мијења
режим извршења санкција. Уставно овлашћење шефа државе да
интервенише у кривичном поступку или поступку извршења пресуде има
већи правну снагу од императивне примјене кривичног законодавства, у
конкретном случају. Такође, правне последице пресуде бивају умањене
или укинуте милошћу шефа државе.

Због тога што има моћ да „неутралише“ правне последице правоснажне
одлуке независног суда или процесних аката независног тужилаштва, у
правној теорији помиловање се често назива „страним тијелом у систему
диобе власти“. Овлашћење шефа државе да једним потписом, без
обавезе да образлаже одлуку и без судске контроле може да ослободи
некога од кривичног гоњења, или некога ко је правоснажно осуђен,
представља изузетак од примјене принципа подјеле власти, односно од
принципа независности правосуђа. Тиме је одговорност шефа државе за
поштовање законског поступка давања помиловања већа.

Нијесу у праву они који сматрају да се против аката о помиловању може
водити управни спор. Важећим Законом о управним споровима није
прописана надлежност Управног суда за одлучивање против аката
предсједника Републике. А надлежност се не претпоставља, већ се
изричито прописује уставом или законом.

У члану 3 став 2 Закона о управним споровима прописано је да „У
управном спору суд одлучује и о законитости коначних појединачних
аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом
интересу, у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена
другачија судска заштита“.

У питању су коначни појединачни акти који по својој форми и садржини
личе на управне акте и којима се, у конкретној правној ситуацији, решава
о праву, обавези или на закону заснованом интересу одређеног лица.

5

Међутим, акт о помиловању није управни акт, нити је процедура давања
помиловања „управна ствар“. Помиловање је суверено дискреционо
право шефа државе (акт милости), а не субјективно право грађанина.
Нема обавезе шефа државе да даје помиловање. Подношење молбе за
помиловање је само иницијатива за покретање поступка.
Једном ријечју, акти донијети у вршењу уставних дискреционих права
(овлашћења) шефа државе изузети су из судског преиспитивања у
управном спору.

Шта се може учинити у кратком року?

1)Неопходно је да Врховни суд заузме хитан обавезујући правни став да
незаконити Вучићеви акти о помиловању не производе правне последице
и да овласти нижестепене судове да одбију њихову примјену.

2) Против Вучића треба покренути кривични поступак за кривично дјело
злоупотребе службеног положаја, из члана 359 КЗ-а. Тим чланом је,
између осталог, прописана одговорност службеног лица које
искоришћавањем свог службеног положаја прибави другом физичком или
правном лицу какву корист…Зависно од висине прибављене имовинске
користи надлежан је основни или виши суд.

Вучић је имао намјеру да, давањем помиловања и, последично,
обустављањем кривичног поступка, појединим лицима омогући
задржавање противправне имовинске користи коју су остварили
финансијским малверзацијама, злоупотребама службеног положаја, и
прањем новца повезаним са примањем мита..

Шта треба учинити на дужи рок?

Промјенама Устава треба прописати обавезно и јавно образложење
одлуке о помиловању. Садашње уставно решење омогућава самовољну
арбитрарност и отвара простор за политички клијентелизам, односно за
корупцију. Тиме би се омогућио увид јавности у хуманитарне или
корективне разлоге за доношење такве одлуке.

Такође, треба ограничити или искључити давање помиловања за тешка
кривична дјела и корупцију. Изричито треба забранити давање аболиције
за квалификоване облике кривичних дјела против службене дужности,
коруптивних кривична дјела, тешких кривичних дјела против уставног
уређења и безбједности државе, те кривичних дјела организованог
криминала, или тешких облика насиља.

У Устав би требало уградити и упућујућу одредбу да ће се поступак
давања помиловања и разлози за помиловање регулисати посебним
законом. Неопходно је уставно, или посебним законом, нормирати да

6

предсједник не може донијети одлуку без предлога министра правде, уз
претходно прибављање мишљења надлежног суда.

Такође, Уставом или посебним законом, треба забранити доношење акта
о помиловању пред парламентарне изборе, током техничког мандата
владе, или у одређеном року пред истек предсједниковог мандата, како
би се спријечила злоупотреба у периоду транзиције власти.
Уставни суд треба Уставом овластити да, по захтјеву оштећеног или
тужилаштва, или по службеној дужности оцјењује процесну законитост
донијетог акта о помиловању, те да ли постоји злоупотреба овлашћења
предсједника.

Врховни суд Индије је у низу пресуда заузео став да уставна овлашћења
предсједника подлијежу судској ревизији. Суд може поништавати акте
помиловања ако се докаже да је одлука донесена из злонамјерних
побуда (мала фидес), корупцијом, ако нијесу примијењени релевантни
закони, или је одлука очигледно произвољна и донијета без адекватног
разматрања чињеница.

У неким државама могуће је поднијети уставну жалбу и против акта о
помиловању, ако су грубо повријеђена права жртава (оштећених), или
ако би се њиме нарушило право на правично суђење и једнакост пред
законом. Другим ријечима, оштећени су активно легитимисани да
оспоравају акт о помиловању.

Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом,
Подгорица 5 новембар 2026.године

(Србин инфо)