Прочитај ми чланакВучић стално понавља како су сви љубоморни због његових фантастичних економских успеха па зато хоће да га скину са власти. Када се, међутим, српски минималац упореди са словеначким, хрватским и црногорским, види се где се налази Србија
Уочи доношења уредбе о ограничењу маржи у трговинским ланцима, просечна породица у Србији издвојила је у августу прошле године 42,5 одсто просечне зараде само за храну, што је за 1,5 одсто више него на почетку године, пише Демостат.
По правилу, у Србији се тек у понеком од последњих месеци деси да запослени са просечном платом покрију просечне месечне трошкове или да радници на минималцу савладају минималну потрошачку корпу, али углавном, зафали новца.
Иначе, вредност минималца у Србији је око 500 евра.
Колико новца је стварно потребно
Према последњој упоредивој објави регионалних статистика, у августу 2025. године Словенија је имала просечну нето зараду од 1.562 евра док је минималац за целу ту годину износио 877 евра, плус накнаде трошкова за оброк у току рада, превоз и трошкове службених путовања (у Србији се за те ставке умањује износ исплаћеног минималца), наводи Демостат.
Минимална зарада која се утврђује најкасније у јануару за ту годину мора бити између 20 и 40 одсто изнад минималних животних трошкова на шта се додаје и увећање за проценат инфлације.
Такође, у Словенији су послодавци дужни да свим радницима исплаћују годишњи додатак, најмање у износу минималне плате, као и божићни бонус од најмање половине најниже зараде, чиме се на месечном нивоу и просечне и минималне зараде увећавају за најмање 112 евра. Када је реч о трошковима, у Словенији су од хране доминантнији издаци за превоз и комуникације, као и трошкови становања.
Запосленима у Хрватској у просеку је за август месец исплаћено 1.446 евра док је минимална зарада одређена за целу годину и износила је 750 евра. На ставку за храну, на којој се налазе и основна средства за хигијену, трочлана породица месечно троши 389 евра, што је 26,9 одсто просечне плате.
Црногорска просечна зарада у августу је износила 1.015 евра, а четворочлане породице само за храну издвајају 645 евра. Ту рачуницу су извели синдикати који су пре две године од званичне статистике преузели да воде ту категорију података. Ако се грубо прерачуна на трочлано домаћинство, издаци за исхрану су око 480 евра или 47,7 одсто зараде.
Комотан живот и просечна плата
У те податке свакако треба укључити и сезонски фактор, па у туристичким центрима све три државе бивше Југославије цене неопходних намирница током лета могу да порасту, што се у извесној мери одражава и на повишени удео хране у укупним трошковима домаћинстава.
А колико је стварно потребно за „комотан“ живот на тим просторима, израчунао је портал НУМБЕО, чији статистичари тврде да би за покриће месечних трошкова четворочлана породица у Београду требало да припреми 2.370 евра или скоро три, тачније 2,7 просечне плате.
У Подгорици би прошла јефтиније, са 2.184 евра (незнатно више од двоструке зараде), у Загребу са 2.811 евра (што је око 80 евра мање од две просечне плате), док је у Љубљани неопходно 2.919 евра (две плате за око 200 евра премашују тај процењени трошак).
Насупрот тој „луксузнијој“ варијанти трошкова, просечна потрошачка корпа у Србији садржи знатно оскуднији списак намирница и издатака док се потпуно игнорише потреба за већим уделом ставки попут образовања, здравства, културе. Није предвиђено ни издвајање за годишњи одмор, нити оно што је у Европи стандард – да се и у минималној потрошњи предвиди бар пет одсто за штедњу.
