Прочитај ми чланакБЕОГРАД - У Србији је донета прва правоснажна пресуда којом је клијент задужен у швајцарцима успео да добије раскид уговора о кредиту са банком, па ће јој уз задржан стан исплатити 27 пута мању суму од оне коју банка потражује.
Пресуда је донета у Новом Саду, а корисник је тражио раскид уговора о кредиту због промењених околности јер је, као и осталих 21.000 задужених у швајцарским францима, дошао у ситуацију да и после неколико година редовне отплате дугује већи износ од оног који је подигао.
Правда
Дејан Гавриловић, председник удружења Ефектива, рекао је за Курир да је реч о клијенту који је на дан исплате кредита од банке добио седам милиона динара и да је до данас отплатио шест и по милиона, међутим, по плану отплате банци дугује још 13,5 милиона динара због драстичних промена курса швајцарске валуте.
Историјска пресуда
– Раскид уговора о кредиту обавезује сваку страну да врати оно што је примила, што значи да ће клијент вратити суму коју је добио од банке са затезном каматом, док ће банка вратити сав новац који је клијент отплатио, заједно са затезном каматом. У оба случаја дуг се враћа у валути у којој је исплата и примљена, а то су динари. Пресуда која је пре неколико дана донета у Новом Саду за клијента конкретно значи да ће банци морати да врати мање од пола милиона динара, при чему ће стан остати у његовом власништву – објашњава Гавриловић.Он истиче да је реч о историјској пресуди која може бити спас за све остале дужнике.
– Наше удружење је обавестило кориснике кредита да подношењем групне тужбе могу да смање судске трошкове, који иду и до 100.000 динара по тужби. Одустајемо од захтева за конверзију кредита у евро и идемо на раскид уговора – рекао је он.
Подсећамо, судија Уставног суда Драгиша Слипчевић представио је недавно свој стручни рад на тему стамбених кредита у францима који је охрабрио дужнике да туже банке и траже раскид уговора о кредиту. Он сматра да је валутна клаузула на којој су банке инсистирале спорна јер је њен циљ очување реалне вредности новца, а не драстично увећање главнице и неосновано богаћење банака на штету грађана.
