Pročitaj mi članak

„Žele da zarade na nama“: Zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u EU

0

Cene hrane i drugih proizvoda u Srbiji često su više od onih u zemljama naših suseda i od cena u Moskvi, a čak i od pojedinih proizvoda u Nemačkoj, gde su plate tri puta veće. To je pokazala analiza koju je nedavno uradio dnevni list Danas.

Председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић наводи да је једино објашњење за ово да постоји велика жеља наших трговаца да на нама зараде.

– Како другачије објаснити чињеницу да је неки дезодоранс три пута јефтинији у Немачкој него код нас, кад узмемо у обзир да је тамо веће тржиште и већи су рабати – наводи он.

Гавриловић указује и на проблем са домаћим производима.

– Имамо ситуацију да су производи који се код нас праве, у Босни и Херцеговини и Хрватској јефинији него код нас. Црна Гора и БиХ нису тржишта која су већа од нас па да можемо да причамо о рабатима на количину – наглашава саговорник Данаса.

Он понавља да је највећи проблем неконтролисана жеља трговаца да кроз високе марже додатно зараде на нама.

– Најбољи доказ за то су биланси водећих трговаца у Србији, који су високо профитабилни. Ти велики ланци тек кад ставе неки производ на 50 одсто снижења, то је заправо нека реална цена и ту они опет имају зараду, а све преко тога је екстра профит – каже Гавриловић.

„Поступак формирања цена потпуно нелогичан“

Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић сматра да је поступак формирања цена у нашој земљи је потпуно нелогичан, јер не постоји економска основа за то да намирнице у Србији буду скупље него у Немачкој.

– Ситуација је таква да су цене многих производа, али и дела услуга више него што је то случај у развијеним земљама. Све то наводи на закључак да се не води рачуна о реалним примањима становништва. Код нас је на снази погрешна развојна филозофија, која полази од тога да је остваривање бруто укупног прихода због пореза на додату вредност практично економски мотив. Међутим, то је нешто што је довело до кризе у којој се налазимо. Последично, смањење потрошње и смањење производње дају већи мотив за одлазак у иностранство из економске принуде, јер људи не желе да остану у оваквим условима – напомиње саговорник.

Са друге стране, председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић оцењује да је, пак, ово питање отворености тржишта и конкуренције.

– Плашим се да су многи заборавили како функционишу произвођачи. Пошто је у Немачкој тржиште отворено и има пуно конкуренције, они морају да улажу у маркетинг. Тако да део маркетинга који ми пласирамо на страно тржиште сносе потрошачи у Србији. Другим речима, из тих разлога грађани Србије исте производе плаћају по већим ценама – закључује Паповић.

Izvor: Mediji

Oznake: , , , ,