Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
После отезања Македоније да укине забрану за увоз српског жита, спремне реципрочне мере. Министарство пољопривреде: Приморани смо да ограничимо увоз македонског вина, грожђа и парадајза. У Привредној комори Македоније сматрају да ЦЕФТА споразум није прекршен.
Иако је прошлог месеца договорено да Македонија укине уредбу која ограничава увоз пшенице из Србије, наши суседи поново су се оглушили о договор. И док српски пољопривредници, због спорне уредбе, трпе велике економске штете, македонски извозници зарађују у нашој земљи, нарочито на сезонском поврћу и лубеницама.
И док наша влада и даље само најављује мере реципроцитета, стручњаци напомињу да смо са реакцијом већ закаснили и да је велика штета начињена. Ипак, уз Министарству пољопривреде тврде да ће Македонце највише заболети ограничење увоза вина и грожђа које пристиже.
Влада Македоније донела је почетком јула званичну одлуку да увоз српске пшенице и брашна веже за куповину домаће пшенице и брашна. По тој одлуци, за килограм увезене пшенице из других земаља, па тако и из Србије, македонским увозницима је наложено да морају да купе три килограма домаће пшенице, а за килограм брашна четири килограма пшенице из домаће производње. Пошто Македонци жито у значајној мери купују једино од наших произвођача, на српску пољопривреду се овај поступак највише и одразио.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Ово, иначе, није први пут да Македонија ограничава увоз робе из Србије. Наиме, већ четврту годину заредом сусрећемо се са истим проблемом. Према мишљењу Милана Пространа, саветник за пољопривреду у Провредној комори Србије, очигледно је да земље потписнице ЦЕФТА нису још увек спремне да у потпуности отворе своје тржиште.
Србија је прошле године у Македонију извезла 44.000 тона брашна и 55.000 тона пшенице. Суфицит у размени са овом земљом, када су у питању прехрамбени производи, био је прошле године 22 милиона долара, а нашим јужним суседима извозимо, осим жита, највише млека, меса и воћа, а нарочито малина.
Са друге стране, од њих највише купујемо грожђе, вино, паприке, парадајз и јабуке.
– Србија у Македонију прилично динамично извози, за само пет месеци ове године извезли смо 270.000 тона и то је напунило њихове силосе, па су се вероватно уплашили да неће бити довољно места за домаће произвођаче – напомиње Простран.
– Осим тога, ни Македонија није једина земља која је овакве уредбе доносила. Прошле године смо имали проблем са Босном, зато што су ограничили увоз брашна и пива.
Српска и македонска страна постигле су договор, још 20. јула, да се део уредбе који се односи на ограничавање увоза пшенице укине до 15. августа, а брашна до 1. септембра. Међутим, наши суседи још увек нису испоштовали оно што су сами предложили.
Одговор на то због чега Србија још увек не реагује на македонски ембарго код увоза пшенице и брашна, потражили смо у Министарству пољопривреде.
– Желели смо да избегнемо трговински рат, који никада није добро решење ни за једну страну, али и ми морамо да заштитимо домаће произвођаче – тврди Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде.
– До сада смо били толерантни, међутим, македонска страна очигледно крши договор о слободној тргвоини. Нисмо желели да на своју руку доносимо мере реципроцитета према македонском извозу, већ смо одлучили да проблеме решавамо кроз институције ЦЕФТА. Пошто до сада наши суседи нису укинули одредбу о ограничењу увоза наших пољопривредних производа, приморани смо да реагујемо и да ми ограничимо увоз македонског вина, грожђа, али и парадајза.
И агроекономиста Драго Цвијановић поручује да је, уколико нема договора, реципрочна мера за македонске извознике једино решење. Познато је, како он каже, да многе земље у свету користе такозване ванцаринске баријере, које омогућавају ограничење увоза.
– Наша земља се до сада није бавила тим мерама, међутим, неопходно је да и ми заштитимо своје пољопривреднике – каже Цвијановић.
– Нисам за то да држава чува монопол ниједном произвођачу, али код нас пољопривредници имају и те тако ситну производњу, а нарочито они који се баве узгојем поврћа, па тако македонски увоз ствара нашем парадајзу доста проблема. Уколико они чувају своје, требало би и ми наше сељаке да заштитимо.
У Привредној комори Македоније сматрају да ЦЕФТА споразум није прекршен, јер постоје клаузуле по којима се домаћа привреда тако може штитити до 200 календарских дана, а тај рок, како кажу, још увек није прошао.
