Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Шансе да домаће банке у државном власништву, које су напаковале „дебеле“ губитке, нађу купца из земаља Европске уније готово су минималне.
Време најуносније продаје банака, Грцима, Италијанима, Французима и Аустријанцима, одавно је прошло. Сада можемо да се уздамо само у домаће потенцијале, а то су Комерцијална банка, Поштанска штедионица и АИК банка, а стручњаци тврде да би требало више пажње обратити и на банке са источноазијског тржишта.
То потврђује и пример Развојне банке Војводине коју ће узети Поштанска штедионица. Није, међутим, у питању класично преузимање, већ ће се депозити, орочени и неорочени, као и кредити пренети на „сурогат мајку“. Заинтересовани за РБВ били су пре свих Уникредит и Сосијете женерал, али су одустали, јер стране банке нису вољне за преузимања и класично куповање банака.
– Наше банкарско тржиште је превелико – сматра Бранко Живановић, професор на Београдској банакрској академији. – Део банкарске инфраструктуре са радном снагом је сувишан. Стога су „искрајања“ банака, без значајнијег преузимања инфраструктуре и посебно запослених будући сценарио. Мотив је брзо и ефикасно повећање тржишног учешћа.
Најпожељнији ЕБРД
– Најпожељнији, а реалан инвеститор, свакако је ЕБРД, који је све што је купио препаковао у квалитетну банкарску структуру и продао – каже Бранко Живановић. – Међутим, ЕБРД купује искључиво реалну и недовољно развијену активу. На овом плану реално је очекивати његову заинтересованост за пунктове у које ће бити смештена најквалитетнија актива и депозити из преосталих државних банака.
Нешто се може очекивати, како каже Живановић, од руских банкарских групација и арапског капитала који ће више инсистирати на гринфилд моделу уласка него на преузимању банака. Инвестициони фондови су, према речима овог професора, спремни за улазак и у ризичније аранжмане, са дужим роком. Ипак, за ове фондове постоје ограничења у Србији, која нису непремостива и могу да се мењају, посебно када су у питању арапски фондови.
– За домаће банке међународни инвеститор био би решење – сматра Живановић. – Треба их понудити по реалној, фер вредности, а приликом доношења одлука о продаји државног учешћа имати у виду, пре свега, евентуалне негативне ефекте по државне финансије, у сценарију њиховог задржавања. Преосталу лошу банкарску активу треба ликвидирати кроз брз и рационалан стечајни поступак.
