Прочитај ми чланак
илустрација: Ј. Прокопљевић
(Политика)
Послодавци тврде да овај пропис гаси фирме и радна места, а синдикати да би захтеване измене само додатно умањиле преостала права радника.
Реформа тржишта рада неопходна је како би се унапредило пословно окружење, а то се изричито тражи и у Програму за реформу јавног сектора. Промену Закона о раду већ неколико година предлаже Савет страних инвеститора, а захтеву су се придружила и сва удружења „домаћих” послодаваца.
Да би се променио, неопходан је пристанак свих чланова Социјалног економског савета – послодаваца, синдиката и државе, јер је реч о такозваном системском закону. Министар финансија и привреде Млађан Динкић је после недавног разговора са представницима пословне заједнице и синдиката изјавио да је „охрабрен чињеницом да и синдикат каже да закон мора да се мења.”
Др Јелена Жарковић-Ракић, доцент на Економском факултету у Београду, у својој анализи Законa о раду закључује да „регулатива тржишта рада у Србији није посебно ригидна у поређењу са другим земљама у региону Југоисточне Европе или у земљама ОЕЦД-а.”
Светска банка и ОЕЦД су одвојено израчунавали вредност „индекса законодавне заштите запослења” (ЕПЛ индекс) у Закону о раду Србије и посматраним земљама, а резултати оба истраживања недвосмислено указују на то да је Србија негде у средини.
ОЕЦД је утврдио пондерисану вредност индекса стриктности запослења за Србију у износу од 2,4 (на скали од 0 до 6), што Србију сврстава у земље са средњим нивоом стриктности запослења.
– У својој анализи ОЕЦД истиче да су неке одредбе у Закону стриктне, али се не спроводе – указује Јелена Жарковић-Ракић.
– На пример, иако Закон прописује да једна особа може радити на одређено време код истог послодавца најдуже једну годину, та одредба се масовно игнорише, углавном без икаквих санкција за послодавце који је крше.
– Наш циљ је да променом тог закона повећамо запосленост и да створимо могућности за веће инвестиције, а да се задрже сви они елементи који штите социјална права запослених. Закон треба да буде строг према нерадницима, посебно у државној управи и зато ће се мењати и Закон о државним службеницима – изјавио је Динкић.
Намеру ове владе да промени Закон о државним службеницима како би се ратосиљала нерадника у државној управи – сви подржавају. Али, ставови о нужности промене Закона о раду између „света капитала” и „света рада” веома се разликују.
Ако је судити по ономе што се од почетка разговора на ову тему могло чути од представника најутицајнијих синдикалних централа, са изменама Закона о раду, које би требало да се усвоје до краја године, ипак неће ићи лако.
Послодавци тврде да је он сметња одрживом пословању, већем инвестирању и запошљавању, да гаси фирме и радна места. Синдикати су убеђени да захтеване измене Закона о раду не би побољшале услове пословања, већ би само додатно скратиле листу преосталих права радника. На то неће пристати.
Министарство рада је срочило списак тражених промена, а социјални партнери су пристали да преговарају о предложеним изменама. Основана је радна група, која управо заседа али, како се незванично сазнаје, сада се договара предлог текста новог закона о штрајку. Почетак преговора о изменама Закона о раду очекује се у јулу.
Изменом постојећег Закона, послодавци би прво омогућили лако отпуштање и лако запошљавање.
– Важећи Закон је направљен по мери државне бирократије и великих јавних предузећа – каже Душан Коруноски, генерални секретар Уније послодаваца.
– Мала предузећа чине 98,5 одсто привреде, са пет до десет запослених. Она не могу да запошљавају докторе правних наука како би се стриктно поштовала процедура коју је измислила бирократија да би оправдала своја радна места. Наши противници нису синдикати, ми смо на истој страни, већ државна бирократија која размишља само до следећих избора. Ми гледамо на дужи рок.
Зоран Михајловић, потпредседник Већа Самосталних синдиката Србије, каже да његов синдикат може да прихвати само измене које ће унапредити положај запослених и омогућити веће запошљавање. Јер, „у Србији се не поштује ни Уставом загарантовано право на живот од свог рада достојан човека и да ће преостала радничка права бранити свим расположивим средствима”.
– Радио сам у „Застави” и знам да Закон о раду није сметао„Фијату” да дође у Србију. Са привредним растом, инвестицијама и новим радним местима биће и мање сиве економије. Треба смањити државне намете и укинути сувишне бирократске процедуре – указује Михајловић.
– Непоштовање закона и лоше правосуђе једнако шкоде послодавцима и запосленима. Уосталом, ако је послодавцима Закон сметња да брже отпуштају раднике, онда нам такви послодавци нису потребни. Јер, у кризи смо већ изгуби 400.000 радних места.
Став Уједињених гранских синдиката „Независност” је да до завршетка процеса приватизације не треба мењати Закон о раду.
– Посебно не мењати одредбе којима би се умањила права запослених, као што су зараде, накнаде зарада и отпремнине – каже Злата Зец, извршна секретарка УГС „Независност”.
– Закон не треба мењати зато што нема ниједне конкретне рачунице и примера који би потврдили оправданост увођења такозваних флексибилних облика запошљавања. Нећемо дозволити измене Закона о раду које би проблем незапослености решавале тако што ће се запосленима који за пуно радно време добију минималац, или мање о тога, узети пола, да би се дало новозапосленом, како би се садашња висока незапосленост преполовила, а стопа сиромаштва удвостручила.
У ,,Независности” имају утисак да кроз измене Закона о раду влада намерава да проведе структурне реформе за унапређивање пословног окружења пре свега на штету запослених.
