Pročitaj mi članakKako do svog stana, problem je koji muči mnoge u Srbiji. Cene nekretnina su drastično skočile, a poskupeli su i stambeni krediti. Prosečnom građaninu potrebno je da radi sve duže kako bi sebi priuštio krov nad glavom. Istina je da su se stanovi prošle godine prodavali više nego 2021, ali je procenat kupljenih nekretnina na kredit manji za pet odsto.
Анализа Bloomberg Adria показала је за стан у новоградњи од 57 квадрата у Београду неопходно 165 просечних нето плата, што је скоро 14 година, тачније 13 година и осам месеци и то под условом да се цела плата издваја само за те сврхе.
Са минималцем имате један одсто шансе да приуштите стан
За стан у Новом Саду и Чачку неопходно је скоро 10 година, док за некретнину у Зрењанину и Ужицу треба радити 9 година и 7 месеци. Српски град у коме је потребно најмање времена за прикупљање новца за стан у новоградњи је Зајечар, где је за тако нешто потребно 4 године и 7 месеци – скоро три пута мање него у Београду. Следи Прокупље са 5 година и 8 месеци, док је за некретнину у Пироту потребно 6 година и три месеца рада.
Цене квадрата у небо су винуле различите околности протеклих година – од епидемије вируса корона, рата у Украјини, до високе инфлације. Онима који планирају да купе стан на кредит неће бити лако да се скуће, јер кредити никада нису били скупљи, а понуда је ограничена.
– Кључни проблем на тржишту је што су кредитни купци потпуно неконкурентни. Ако се појави леп стан на тржишту, јављају се и кеш купци. У конкуренцији са кеш купцима продавац ће увек одабрати кеш купца. Тако да отпада стара градња. Када је у питању новоградња инвеститори обично траже новац када је зграда још у изградњи. Када је зграда завршена купцима на кредит остају само станови у поткровљу или у приземљу које нико неће – прича И.М. која је недавно купила стан у Миријеву.
У стан се још није уселила, а рата јој је скочила за 30 одсто, за скоро 100 евра.
– Банке обично траже да учешће буде 20 одсто. Има и оних које траже 10 одсто, али је већа камата. Купила сам стан од 48 квадрата и када сам у новембру прошле године потписала уговор рата ми је била 298 евра. Одмах у јануару скочила је на 390 евра. За 30 посто ми је скочила рата, а у стан се још нисам уселила. Очекујем још један скок у јуну – прича И.М.
Цене квадрата брже расту него зараде
Економисти кажу да цене квадрата тренутно расту брже и више него зараде, али у неком средњем року, очекују да ће однос плата и цена станова бити повољнији.
Економиста Александар Стевановић сматра да су на скок цена станова утицале околности – епидемија вируса корона, рат у Украјини, инфлација.
– Ви имате инфлацију у еврима која ће кумулативно бити скоро 25 одсто у две године. Имали смо велике поремећаје на тржишту грађевинских материјала, велика је и потражња. Сви ти фактори су погурали цене квадрата навише. Сада ћемо вероватно ући у фазу када ће цена квадрата да стагнира, то је нормална ствар. Тренутно јесу можда мало скупљи квадрати у односу на плату, али у неком средњем року однос ће вероватно бити бољи – рекао је Стевановић.
Упитан колико су такве цене одрживе он је рекао да је свака цена коју купци хоће да плате одржива. Додаје да су камате некада више, некада ниже, али да се на то мора рачунати када се узима стамбени кредит.
– Није толико црно у Србији и горе него у другим земљама. Поготово ако се погледају цене некретнина са којима ми желимо да поредимо Београд. Неки пореде са, рецимо, просеком Немачке. Ако упоредимо са Минхеном и Берлином видећемо да није толико црно код нас као што се жели приказати – каже Стевановић.
Које некретнине није могуће легализовати?
А колико времена је у одређеним европским земљама потребно да се радом дође до некретнине говори и истраживање Делоита из прошле године.
Државе у којима се најдуже ради за стан од 70 квадрата су Чешка и Словачка, рачунајући просечну бруто плату. Према овом истраживању Србија је трећа земља у Европи чији грађани са просечно бруто платом морају да раде 11,5 година. Док је Словенцима за некретнину од 70 квадрата потребно 10 година рада.
За стан исте величине најкраће се ради у Норвешкој, свега 4,4 године. За стан у Немачкој неопходно је 6,5 година рада. Што се тиче региона грађани БиХ морају да раде 7, а Хрвати 8,3 године.
Само 10 одсто младих има свој стан
Младима је посебно отежан пут до прве некретнине јер, према подацима Кровне организације младих само 10 одсто има свој стан. То је и за очекивати ако се зна да 12 одсто младих (до 30 година) зарађује више од 80.000 динара.
Јована Божичковић из Кровне организације младих Србије каже да са садашњом стопом инфлације и потрошачком корпом која износи више од 90.000 динара, млади не могу стамбено да се осамостале.
Који су нерадни дани за Први мај?https://t.co/XGtdDdOscC
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 18, 2023
