Pročitaj mi članak

Kolika treba da vam bude plata da biste kupili dvosoban stan u Beogradu

0

Kupovina nekretnine i rešenje stambenog pitanja, želja je verovatno svakog podstanara. Međutim, za mnogo njih, ova želja teško je ostvariva, s obzirom na visoke cene kvadrata, kamatne stope, a uz to male plate, zbog kojih ste stambeni krediti otplaćuju decenijama. Tako sa platom od 80.000 dinara može da se kupi dvosoban stan u Mirijevu ili garsonjera u centru Beograda. S druge strane, ko zarađuje 1.000 evra, ima drastično veći izbor.

Много је фактора који код банке утичу на одлуку да ли је клијент “подобан” за одобравање стамбеног кредита, а један од њих је и врста уговора о раду. Да би добио зелено светло од банке, будући купац некретнине мора да буде запослен на неодређено, од неколико месеци до годину дана, а овај период варира од банке до банке.

Већина банака захтева учешће у износу од 20 одсто цене некретнине. То значи да клијент мора да има 20 одсто цене некретине коју жели да купи, а за тај износ се умањује и износ кредита.

Знајући ове услове, одлучили смо да проверимо какве станове у Београду би могли себи да приуште грађани који раде за 80.000, 100.000 и 120.000 динара месечно.

Са платом од 80.000 динара 55 квадрата на Миријеву или гарсоњера у центру

Грађанима који на месечном нивоу зарађују 80.000 динара, што је близу просека, банка може да узме највише 60 одсто плате за рату. Према калкулатору кредитне способности, то значи да је грађанин са овом зарадом спреман да месечно издваја 409 евра за исплату рате, и то у наредних 30 година.

Овај банкарски клијент тако може да купи некретнину која кошта највише 95.000 евра, а због учешћа ће износ његовог кредита бити 76.000. Међутим, на сајтовима за некретнине нема много станова оглашених за 95.000 евра, па тако за тај износ може да се купи двособан стан од 55 квадрата на Миријеву или од 50 квадрата у насељу Браће Јерковић, док у центру града, код Ташмајдан парка, за тај новац може да се нађе само гарсоњера.

Наравно, треба имати у виду да цена у огласима није увек реалан показатељ вредности некретнине, те да ће у већини случајева цена бити нижа.

Са платом од 100.000 динара, може стан од 120.000 евра

Грађани који у Србији раде за нешто више од просека, 100.000 динара месечно, моћи ће за рату да издвајају највише 60 одсто, дакле 512 евра месечно у наредних 30 година, па тако може да приушти некретнину од скоро 120.000 евра.

За тај новац, у Београду тренутно може да се купи двособан стан од 60 квадрата на Миријеву, једнособан од четрдесетак квадрата у новобеоградском Блоку 1, а може и 50 квадрата код пијаце Ђерам, мада овај стан захтева реновирање, попут промене паркета који је оштећен.

Ко ради за 1.000 евра, има највише избора

Ко ради за око 1.000 евра, односно 120.000 динара месечно, он би, према проценама банкара, могао да издваја до 614 евра месечно за рату, односно тачно 60 одсто плате, поново у наредних 30 година. Тако би он себи могао да приушти некретнину од око 140.000 евра.

У Београду за тај новац може да се купи стан од четрдесетак квадрата са терасом од чак 60 у Блоку 2, двособан стан од 55 квадрата у насељу Браће Јерковић или пак стан од 40 квадрата на Савском венцу, у близини Вазнесењске цркве, којем је, за разлику од претходна два, потребно реновирање И уз бизаран услов – да садашњи власник има право доживотног коришћења стана.

Партнери могу заједно да подигну кредит

Партнери који размишљају да заједно подигну кредит, то заправо могу да ураде, односно да буду садужници.

У пракси, то значи да ће партнери “упарити” своја месечна питања и заједно отплаћивати кредит.

Izvor: nova

Oznake: , ,