Банке и замрзавање рачуна у служби остваривања гео- политичких циљева Запада: Како ће се и на који начин Русија бранити од економског напада?

Претећи санкцијама „свима онима који имају везе с нарушавањем територијалног интегритета Украјине“ испочетка се претило украјинском председнику Виктору Јануковичу и високим државним званичницима. Прве мјере подузете против њих је било замрзавање њихових банковних рачуна на Западу. Након што је нова „демократска власт“ Јануковичу у домовини без икакве проведене истраге и судске пресуде отела вилу (која је без сумње одраз његове мегаломаније и требало се испитати поријекло тог огромног богатства оп.а.), Украјина и та иста „демократска Еуропа“ ћуте о тајним рачунима „хероине и мученице“ Јулије Тимошенко која на 287 рачуна у 26 светских земаља крије преко 200 милиона долара, најверојатније „зарађених“ у време док је обављала функцију украјинске премијерке.

Одмах након оружаног преврата у Кијеву банке у Швајцарској, Аустрији и Лихтенштајну су замрзнуле рачуне Виктора Јануковича и његовог сина Александра. Swiss Info јавља како су 10. марта замрзнути рачуни и Јануковичевог другог сина, такође Виктора, Алексеја Азарова, сина премијера Мyколе Азарова, те оружаним превратом смењеног главног државног секретара, начелника тајних служби и још 20 људи блиских украјинском предсједнику који се тренутно налази у Русији, у Ростову на Дону. Одмах затим је у Швајцарској покренута истрага о пореклу њихове имовине.

Овдје се нипошто не желимо бавити одбраном украјинских званичника и олигарха, али сама чињеница да Арсениј Јатсјенјук грми „како су Јанукович, његови сарадници и синови покрали око 37 милијарди долара украјинском народу“, а онда исту ту Украјину као полигон НАТО савеза жели поклонити нобеловцу Бараку Обами, за сваку је осуду.

У исто вријеме самопроглашени украјински председник Александар Турчинов позива „цивилизовани свет да заустави Русију“, а с друге стране покраденим оружјем оснива Националну Гарду, у којој ће по свему судећи главну реч водити милитанти Десног Сектора.

Европа Александру Турчинову поручује „како ће Русију покушати обуздати санкцијама“, али „да у случају ескалације напетости и могућих сукоба не намјерава примати украјинске избјеглице“.

По свему судећи, једино оружје Запада је оно којом су „казнили“ Јануковича, но у случају санкција против Русије руско Вијеће Федерације већ припрема закон који ће омогућити одузимање имовине и замрзавање банковних рачуна европским и америчким фирмама у Русији.

Замрзавање банковних рачуна као модел пљачке свргнутих и непожељних лидера, те инструмент уцјене Запада

Од 2005. Transparency International, Организација за истраживање финанцијског криминала (Financial Action Task Force/FATF), Уједињене нације и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) од Брисела траже да у сврху борбе против финансијског криминала изгласа и проведе одговарајуће директиве које ће омогућити замрзавање банковних рачуна твз., „политички истакнутих појединаца“ (Politically Exposed Person).

Сврха тих мјера је требала бити борба против утаје пореза и осталих финансијских пријевара. ПЕП банковни рачуни су обично регистровани у офф-шор зонама и понекад је врло тешко докучити тко су њихови прави власници.

Земља која је била омиљено мјесто за прикривање противзаконито остварених зарада – Велика Британија – прва наређује својим банкама да открију праве власнике рачуна.  New Eastern Outlook пише како су у Великој Британији активности у том смислу покренуте 2012. и 2013., а ускоро би и остале земље чланице Европске уније могле следити британски примјер.

Asia Times пише како је једној од таквих акција 2013. кћи узбекистанског предсједника Ислама Каримова изгубила више од милијарде долара. Када су у питању големе своте новца, врло тешко је доказати извор његовог порекла, стога постоји велика могућност да ће тај новац заувијек остати у банкама у којима је био скривен.

Случај кћери узбекистанског предсједника није једини, а бити ће их још много, нарочито након увођења нових законских мјера и оваквих ситуација као што је случај с украјинским званичницима и олигарсима. Након успјешних акција истражитеља Велике Британије, Брисел у фебруару ове године усваја одредбе за успоставу регистра стварних власника фирми и задуђбина у свим земљама чланицама Европске уније. Према подацима агенције Блумберг, на европским банковним рачунима годишње заврши и више од 1000 милијарди долара и све до сада се тај новац могао скривати без страха од опорезивања. Будући да увођењем нових мера то више није могуће, банке у Европској унији ће имати „добар улов“.

Уведене мере су пооштрене до те мере да ће се средства на рачунима замрзавати и у случају „сумњиве трансакције“, а тек накнадно ће се проводити истрага о евентуалном протизаконитом извору средстава. Какве су шансе да се новац са једном замрзнутих рачуна врати у матичне земље најбоље говори примјер замрзнутих рачуна либијског лидера Муамера Гаддафија 2011. године. Према службеним процјенама Запада радило се о укупној своти од отприлике 150 милијарди долара, међутим прозападна влада у Триполију је тврдила како је ријеч о пуно већој своти, за коју су тражили да се врати у Либију.

Рецимо само како је информација о „150 Гаддафијевих милијарди“ дјеломично тачна, јер је реч о новцу лидера Џамахирије и његових сарадника, али и оних који су искористили бомбардирање НАТО савеза, те у општем хаосу покрали све што су стигли. Ту информацију за Global Research потврђује и шефица Међународног савеза за демократију у Либији, Фатима Абу-Ниран, као и бивши гувернер Либијске народне банке.

Наравно да тај новац никада није враћен у Либију и Сједињене Државе су биле те које су задржале знатан дио имовине убијеног предсједника Гадафија и то око 30 милијарди долара. То је уједно било и највеће замрзавање иностране имовине у историји.

Амерички пример следи Холандија која у својим банкама замрзава 3 милијарде либијског новца, а затим кроз програм Светске здравствене организације Либији „великодушно“ поклања 100 милиона долара вредну пошиљку хуманитарне помоћи и лекова. Америка потом одмрзава 1,5 милијарди, Француска 260 милиона, Италија обећава како ће одмрзнути 350 милиона долара за програм обнове земље. У међувремену, 2,4 милијарде долара у Канади, 1,7 милијарди у Аустрији, 1,5 милијарди у Великој Британији и скромних 2,8 милијуна долара у Немачкој остају нетакнути.

Ваља споменути како је још много либијских рачуна у банкама диљем свијета које аналитичарка Софија Пале овде није набројала, а свима је јасно како је највећи дио либијског новца остао у страним банкама. Таква пракса се не може никако другачије назвати него „свјесно и намјерно пљачкање суверених држава“ и ако Јатсјенук мисли да ће видети украјински новац са замрзнутих рачуна, онда се вара. Уместо снова о ЕвроМајдану могао се информисати што се догодило земљама које је Запад „демократизирао“ прије Украјине.

За време „кипарске кризе“ су према прелиминарним проценама агенције Moody’s руски власници рачуна на Кипру њиховим замрзавањем могли изгубити око 19 милијарди долара. Тада великодушно ускаче Европска унија и кипарску економију „помаже“ с 10 милијарди долара. Срећом, руски интереси у Кипру су довољно снажни, па надзорни одбор највеће кипарске банке, „Bank of Cyprus“ (у којем сједи и 6 представника из руских пословних кругова), обећава Москви „како ће да организије пословање тако да поврати повјерење руских улагача“. Управо догађаји на Кипру доводе до неочекиваног предлога руске владе о оснивању офф-шор зоне на руском Далеком Истоку и то с каматном стопом од 10%.

Руски премијер Дмитрy Медведев у марту 2013. најављује иницијативу стварања такве зоне на Курилским острвима или Сахалину. У октобру исте године каже „како је стварање слободне зоне попут Сингапура потребно за развој руског истока. И док Русија размишља о учинковитим економским моделима који могу користити свим странама и развоју пословања у својој земљи, те привлачењу страног капитала, Вашингтон и Брисел настављају с политиком замрзавања рачуна „политички експонираних особа“ који држе новац у Швајцарској, али и на рачунима на територију САД-а. Узмемо ли само „Листу Магнитскy“, видјет ћемо колико је Америка туђег новца пребацила у своје трезоре.

Ту су сада и рачуни украјинских званичника, владара из Средишње Азије и њихових породица, Латинске Америке и Африке. Наравно, у јавност никада не доспију подаци о којим се стварно износима ради, као нити у које се сврхе тај новац троши. Друге земље такође слиједе примјер Сједињених Држава и Европске уније, па у новембар 2013. Аустралија замрзава 30 милиона долара неколицине Руса с подручја Иркутска, а који су наводно илегално пребацивали незаконито стечена средства преко Кине и Хонг Конга. С почетком 2014. Кина започиње с праксом замрзавања сумњиве имовине, али оне повезане уз терористичке активности ујгурских исламиста или тибетанских сепаратиста.

Русија такође усваја овај закон средином 2013. и од банака тражи идентификацију стварних власника банковних рачуна, међутим треба различито гледати на земље које се овим законом служе као параваном за пљачку и уништавањем политичких каријера и на владе које се овим законом служе за разоткривање криминалних, терористичких, али и субверзивних активности којима се баве организације које поткопавају националну сигурност.

Ваљда је свима јасно да се извјестан број земаља, у првом реду Сједињене Државе, овом тактиком користе као инструментом за откривање активности страних лидера. Њихове иностране рачуне прате користећи се напредним технолошким достигнућима својих обавештајних служби, што касније постаје изврстан аргумент за њихово уцјењивање. Претњама замрзавањем тих рачуна их се тера на политичке одлуке које су у складу с интересима Запада.

Из свега овога би многи требали извући поуку да се не шале са страним банкама и да чувају свој новац у домовини, а у руском случају треба причекати „нови Кипар“ на Курилском оархипелагу. Уосталом, Американци већ имају свој финансијски офф-шор центар у Delawereu и њему су регистриране све велике америчке корпорације, које наравно никада нису имале никаквих проблема с истражитељима.

Виктор Јанукович, али и Украјинци, могу заборавити на новац похрањен у европским и америчким банкама, а у понедељак ћемо знати чиме то Европска унија пријети руским званичницима „који угрожавају интегритет Украјине“. У сваком случају на одговор из Москве неће се дуго чекати и то је службени став Кремља, као и руске владе и парламента То је у ексклузивном интервјуу за РТ потврдила и председница Већа Руске Федерације, Валентина Матвиyенко, а увођење симетричних санкција је потврдио и руски министар господарства Alexéi Lijachov. Bruxelles i Washington имају још три дана прије него донесу коначну одлуку.

(Адванце)

Ознаке: анализа, банкарски рачуни, банке, државне паре, Н. Бабић, Русија, САД, Украјина