Прочитај ми чланакСрпски пољопривредници су више пута у последњих пет година очајнички покушавали да организују блокаду саобраћајница у знак протеста јер су дубоко незадовољни својим положајем и стањем на тржишту пољопривредних производа.
И данас, средином јуна 2018. године, кад је таква акција поново у најави, њихов главни захтев Влади Србије тиче се забране увоза меса и месних производа из ЕУ, који нис за људску употребу или не одговарају ниједном постојећем стандарду. Нико их не чује, а како Вучићеве телевизије строго цензуришу овакве вести, нико их и не види!
Србија је у правом смислу те речи постала депонија „неисправне“ хране из ЕУ (тамо је забрањена и за људску и за анималну употребу), а око тог отпада из кога криминална мрежа у сарадњи са државом извлачи милионске профите, окупио се комплетан режимски шљам. И овим нечасним послом командују браћа Вучић, њихови кумови и „пословни партнери“…
Због затварања руског тржишта за робу из Европске уније, европски произвођачи своје вишкове покушавају да по дампинг ценама продају трећим земљама попут Србије, што обара цену домаћих произвођача. Треба подсетити да је до поремећаја тржишта меса у Србији дошло још 2014. и 2015. године, када је увезено 20.000 товљеника из ЕУ на подручју Мачве и када је цена свиња пала на испод 100 динара за килограм. Почетком ове године, поново је кренуо масовнији увоз месних прерађевина из ЕУ у Србију, чији „квалитет и садржај“ не одговарају чак ни за исхрану кућних љубимаца!
Подаци Управе царина говоре да је током прошле године у Србију увезено близу 180 тона свињског (из Румуније!) и око 600 тона говеђег меса (из Аустрије), а највише је увезено пилећег меса из Босне и Херцеговине (око 1.400 тона).
Говеђе месо највише су увозили: Јухор, Фармер-Рус, Петричевић и Metro Cash & Carry. Свињско месо су увозили Carnex, Неопланта, Ико Фуд, Агримес и Агропапук, док су највећи увозници пилећег меса били Костаса, Zacharia, Gold Plus, Zuna Trade, Неопланта, Metro Cash & Carry, Недељковић, Пивка – С, Перутнина Птуј и Делмес.
Већина ових увозника меса прерађују га и потом извозе даље, на треће тржиште. А, каква је „прерада“ већ „прерађеног“ садржаја у питању, говоре чак и видео снимци „шминкања“ говеђег и свињског меса који су некако доспели до јавности крајем прошле и почетком ове године. Упркос свему томе, на количини од 100 тона неисправног меса, Управа за ветерину Министарства пољопривреде Србије „препознала“ је тек две „сумњиве“ пошиљке! Вучићев министар пољопривреде, Бранислав Недимовић, упорно тврди да је ова Управа „…у току прошле године извршила више од две хиљаде прегледа, а највећи број тицао се свињског меса“.
Његови сарадници тврдили су да услове за увоз у Србију нису испуниле две пошиљке пилећег меса (из БиХ) у количини од 24 тоне и оне су у законском року враћене пошиљаоцу. Такође, хладнокрвно су изјавили да „…Законом прописане услове нису испуниле ни три пошиљке механички сепарисаног пилећег меса у укупној количини од скоро 62 тоне, за које је утврђено да су микробиолошки биле неисправне, и то из БиХ, Немачке и Пољске…“
Реч је, дакле, о тек три шлепера – хладњаче, а прошло их је на стотине! До Вучићевих медија, чисто из пропагандних разлога (да се види како наводно држава нешто контролише), дошле су и вести о томе да Гранична инспекција није дозволила да у Србију уђе ни 30 тона месних прерађевина (опет је у питању само један и по шлепер такве робе!), које су стигле из Мађарске – због садржаја ГМО супстанци, измењених сензорних својстава и неодговорајућег квалитета, Словеније – због хемијског загађења, Немачке – због неодговарајућег квалитета, Црне Горе – због недозвољених адитива и Румуније – због неиспуњавања услова у погледу квалитета.
О којим страним предузећима – пошиљаоцима је реч и који увозници су наручили неисправне количине меса и производа од меса, то министар Недимовић није саопштио. Али, осим пилећег, свињског и говеђег меса – у свим облицима, увозе се и веће количине смрзнутих пилећих ножица – 1.121 тона, узорака пилеће кожице – 1.720 тона, смрзнуте свињске масноће – 4 хиљаде тона.
Како је могуће да се овакве ствари дешавају? Зашто Војводина, као регија са најбољим пољопривредним и сточарским потенцијалом нема статус предводника у оновни српске прехрамбене индустрије?
Ако се погледа шта пише у Закону о надлежностима, АП Војводина има само неке поверене надлежности у сточарству али нема право надзора над њим! Тачније, у вези са контролом производа и прерађевине од меса, АП Војводина нема никакве надлежности из разлога што је ветеринарска контрола у надлежности Министарства пољопривреде, односно Управа за ветерину. Граничну контролу увоза и унутрашњу контролу прераде и стављања у промет меса и производа од меса врши Републичка ветеринарска инспекција! И ту се круг затвара. Није онда тешко закључити и због чега је велики мафијашки клан који делује из сенке, стално заинтересован ко ће и како ће управљати Министарством пољопривреде и Управом за ветерину. Велики новац је у питању, а у тим пословима налазе се и неку од најбитнијих финансијера Александра Вучића и његове странке. Такву клику не занима здравље грађана и њихови животи.
Но, да би било јасније о каквој се дрскости ради, каква мафија влада тржиштем увозног месног отпада, говори и чињеница да је домаћи произвођач смишљено онемогућен да привређује, извози и живи од свога производа. А, један заборављени догађај, понајбоље дефинише какву политику воде Вучић и његов „свињско – говеђи клан“…
Пре три године, тачније, 27. маја 2015., у Привредној комори Србије, десио се сусрет представника „Магнит“ – а, највећег прехрамбеног продајног ланца Руске федерације са представницима српских воћара и повртара, на коме је начелно договорен пласман робе на ово највеће евроазијско тржиште и једно од три највећа тржишта на свету. Произвођачима воћа и поврћа из Србије било је понуђено и то да постану најповлашћенији добављачи. Узгред, тада је и најављен долазак продајног ланца „Магнит“ у Србију, али до тога није дошло из разлога што је тадашња влада Александра Вучића тражила одговарајућу „компензацију“ Српске напредне странке. Можда би руска страна и пристала на овакав компромис али су стручњаци „Магнит“ – а у међувремену истраживали квалитет српских производа и установили да се у већини случајева ради о „…производима који не испуњавају стандарде“ сагласне законима о храни Руске федерације.
„Магнит“ је лидер на тржишту Руске Федерације са 10.000 продајних објеката, више од 260.000 запослених, 6.000 транспортних возила и 27 регионалних логистичко-дистрибутивних центара. Чисти годишњи приход „Магнит“ – а износи близу 30 милијарди долара. Изгубити оваквог пословног партнера из Руске федерације, могла је само дрска и охола Вучићева влада, која се није ни потрудила да том приликом за преговарачки сто доведе најбоље српске пољопривредне произвођаче: уместо тога, из Привредне коморе Србије отишао је један општи, циркуларни позив заинтересованима, а на разговоре са руском страном доведени су представници режимских фирми, од којих макар половина није имала шта да понуди овако великом и захтевном тржишту. Тако је пропао посао деценије, из кога је Србија могла да извуче значајну добит. Али, то је тек један од многих Вучићевих „пројеката“ који су стигли да пропадну пре него што су и започети.
Шта је разлог томе да руско тржиште прехрамбених производа упорно, годинама, одбија да набавља из Србије?
Свакако, то је пре свега огромна количина генетски модификованог воћа и поврћа, али и млека и меса препуног отрова и пестицида широког спектра, „обојених“ житарица и канцерогених материја готово у сваком контигенту који је дошао до граница Руске федерације, али не и даље од ње.
За последњих пет година, са руских граница је, након контроле, враћено на стотине шлепера и хладњача из Србије, препуних прехрамбеним производима, враћено тамо одакле су и дошли. Реч је о десетинама хиљада тона робе, чија вредност ни до данас није процењена, а која се убрзо потом нашла на српском тржишту или у земљама окружења попут Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, па и на тржишту самопроглашеног Косова. Истина, дешава се да и одатле буде враћена роба која садржи повећане количине пестицида и канцерогених материја, па је јасно да све то завршава на српском тржишту, чак и кад истекне рок трајања!
Све се ово дешава испред очију сломљених домаћих сточара и пољопривредних произвођача којима је законским мерама онемогућено да се баве својом делатношћу и живе од ње.
Срби се окупљају на Видовдан у центру Београда и поручују: ДЕЦА СУ НАША! (V https://t.co/zNXxBjOLIT
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 17, 2018
Председник удружења Паор из Црепаје Мирослав Грубанов, више пута је изјављивао како грађани Србије једу „најгору могућу храну“, а да домаћи пољопривредници немају где да пласирају своје производе и имају мале шансе за опстанак. Глас разума није ни стигао до оних који одлучују о судбини државе. Они радије диригују пропадањем домаће индустрије хране, убијањем грађана и затирањем целокупног живота у Србији.
