Прочитај ми чланакПрема Кварталном монитору економских трендова, просечне цене станова у Србији значајно су порасле у последњих годину дана, а суштински проблем за грађане није ниво цена нити стопа раста, већ немогућност грађана да приуште куповину стамбеног простора, јер су зараде у односу на цене станова на веома ниском нивоу.
Према истраживању број година потребних да се купи стан од 60 м2 по просечној цени за ниво Србије, трошењем целокупног износа просечне плате у Србији, износи 13,3 година, што је за 33 одсто више од просечног броја година потребних у земљама региона. Број година у БиХ је 9, Хрватској је 9,5, Северној Македонији 9,9, Црној Гори 11.
Иначе, како су економисти најавили, рекордна инфлација која ће бити актуелна у Србији у 2022. години прекинуће „медени месец“ који већ неколико година траје између стамбених кредита и грађана наше земље: очекује се повећање ЕУРИБОР-а, и главобоље и за оне који траже нови кредит и за оне са варијабилном каматом на старом.
Александар Радивојевић, истраживач Фондације за развој економске науке Економског факултета у Београду, очекује да дође до заоштравања монетарне политике како би се обуздале високе стопе инфлације. То ће довести до раста каматних стопа, али и до лошијих услова за стамбене кредите.
Радивојевић истиче да су се све централне банке као одговор на „корона кризу“ одлучиле за монетарну експанзију – повећање количине новца у оптицају како би убрзали привредни раст, а један од начина на који централне банке повећавају количину новца јесте смањивање референтне каматне стопе, што утиче и на пад каматних стопа код комерцијалних банака.
Саговорник додаје да се у 2022. очекује завршетак монетарне експанзије како би се зауставио екстреман раст цена, а централне банке реаговаће повећањем каматних стопа, што ће, утицати на раст каматних стопа комерцијалних банака.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 29, 2021
