У ова два региона Србије цене станова дивљају: „Шампион“ није Београд него…

08:20 31.07.2023.

Београд је донедавно био неприкосновени шампион када је у питању раст цена некретнина, али су му ту титулу преузели градови на истоку и југу Србије. Иако је квадрат у престоници и даље најскупљи исток и југ Србије већ месецима уназад бележе највећи раст цена. На удару поскупљења је Бор, место у којем сваки четврти становник болује од рака, али када је тржиште некретнина у питању, то није битно - битно је да су просечне плате веће од републичког просека, а да је велики број грађана продао земљиште Зиђину, па потом купио стан, што је утицало на већу потражњу, па, логично, и цене.

Нови извештај Републичког геодетског завода открио је да су март, април и мај донели нова поскупљења некретнина. Најбоље су прошли потенцијални купци у Војводини – тамо су некретнине поскупеле 11,25 одсто у односу на исти период прошле године.

Цене у Београду расле су сличним темпом, па су, у односу на друго тромесечје 2022. године, веће за 11,39 одсто. С друге стране, исток и југ државе су “шампиони” поскупљења, јер је тамо забележен пораст од 13,95 одсто.

Иста ситуација је била и током прва три месеца ове године, јер су и тада највише расле цене некретнина на истоку и југу земље.

Мада су цене расле мање него током прва три месеца, чињеница је да су станови, за велики број грађана Србије, и даље тешко остварива жеља.

Један од градова у којем су цене станова “отишле у небо” је Бор, у којем квадрат кошта од око 800, па све до 1.000 евра.

Наиме, према подацима сајта Моја некретнина, од априла прошле, до априла ове године, квадрат је поскупео за 36,86 одсто. У односу на март ове године, уочено је поскупљење од 4,9 процената.

Цене некретнина у овом граду су подивљале, иако Бор није препознат као идеално место за живот и куповину стана, већ као град који, према подацима Завода за јавно здравље Србије “Милан Јовановић Батут”, предњачи у броју оболелих од карцинома, те сваки четврти становник има неки облик рака.

Међутим, здравствено стање овдашњег становништва нема никакав утицај на тржиште некретнина. У питању је нешто сасвим друго.

Како је раније објаснила професорка Технолошког факултета у Бору Снежана Шербула, до експанзије је дошло након што је Зиђин, 2018. године, почео масовно да купује земљиште у близини овог града, па су грађани новцем добијеним за то земљиште почели да купују станове у самом Бору, што је повећало тражњу, а самим тим и цене.

„Тако смо од 300 евра по квадрату стигли до скоро 1.000”, рекла је Шербула.

Према њеним речима, потражњу станова у Бору додатно су појачале и компаније које раде као испомоћ и „пратња“ Зиђину, који се брзо шири.

Такође, просечна плата у Бору износи 98.444 динара, што је за 12.224 више од републичког просека, који је 86.220 динара.

Какве су цене у другим деловима Србије?

Када је у питању југ земље, конкретно Ниш, просечна цена у староградњи износи око 1.500, а у новоградњи око 1.750 евра. Просечна цена квадрата у Лесковцу прешла је 1.000 евра, те износи око 1.025, док квадрат у Врању, у просеку, кошта 950 евра.

Без обзира на то што се у овим деловима Србије бележи већи раст цена него у Београду, то не мења чињеницу да су некретнине и даље најскупље у престоници, па просечна цена квадрата износи 2.460 у староградњи и 2.500 у новоградњи.

Најмањи скок цена забележен је у Војводини. Тако је просечна цена квадрата у Новом Саду 2.250 евра у староградњи, а 2.175 у новоградњи.

Просечна цена квадрата у Зрењанину је око 990 евра, а у Руми 1.130. Ко жели да купи стан у Панчеву, квадрат у новоргадњи ће, у просеку, платити 1.220, а у староградњи 1.600.

Зашто највише скачу цене ван Београда?

Иако можда на први поглед делује чудно што је највећи скок цена забележен ван Београда, постоји неколико разлога за то.

Како је недавно за “Нову” објаснио агент за некретнине у агенцији “City expert” Никола Чобић, утицај на овакво кретање има чињеница да су цене у Београду већ биле високе.
Фото:приватна архива

Такође, све оно што је утицало на поскупљења у престоници, попут инфлације, велике потражње и скок цена материјала, утицало је и на поскупљења у другим деловима државе.