Треба вам кредит, а немате сталан посао: На ову банкарску неправду рачунајте

08:20 28.04.2023.

За све који званично нису у сталном радном односу, запослени су на одређено или ангажовани на основу различитих уговора, добијање било каквог кредита од банке углавном представља мукотрпан процес. У највећем броју случајева процена банке да ли жели да прихвати одређени ризик игра кључну улогу у одобрењу кредита. Неправедно и сурово, али тако је - за кредите који се се одобравају онима који немају стално запослење увек имају веће камате.

Сувишно је напоменути да људи који нису стално запослени имају право само на кеш-кредит.

Одлуке о одобрењу кредита за лица која нису стално запослена доноси банка у складу са кредитном политиком и појединачном проценом саме банке да прихвати ризик.

Један од фактора који је важан и јесте и који посао обавља лице које жели да добије кредит.

Такав пример су рецимо лица која су запослена у просвети попут доцената, ванрдних професора или асистената – Иако немају уговор на неодређено, то не значи да су они високоризични клијенти, већ је то последица прописа у одговарајућој области и то се узима у обзир приликом разматрања захтева за кредит, односно оцене кредитне способности.

Кредити који се одобравају онима који нису запослени за стално често знају да буду скупљи, тј. да имају већу камату у односу на кредите који се одобравају онима са сталним запослењем.

Банка на овај начин штити себе, јер банкари сталан посао виде као својеврсну гаранцију да ћете ви имати средстава да вратите новац који сте позајмили од банке.

Да до кредита тешко долазе она лица која немају стабилна примања, слаже се председник Удружења потрошача Ефектива Дејан Гавриловић.

“Било је случајева да неко ко је запослен на одређено добије кредит, али само до трајања уговора, односно на пет, шест месеци и исто толико рата. Реч је углавном о малим износима. Такође, банке су одређене клијенте прихватале уз одговарајућег јемца, односно жиранта, који испуњава услове за добијање кредита, који је запослен на неодређено и има одговарајућу плату”, објашњава Гавриловић.

Како напомиње, подразумева се да банке не одобравају кредите онима који су већ кредитно оптерећени и имају мрљу у кредитном бироу.

“Неке банке рецимо не дају кредите грађанима који су их тужили. На пример, ако је неко тужио банку за трошкове кредита за претходну позајмицу и сада жели нову, банка му неће одобрити кредит, иако испуњава услове”, наводи саговорник Бизнис.рс и додаје да у овом удружењу саветују своје клијенте да се што мање задужују код банака јер све то папрено кошта и оптерећује буџет.