Прочитај ми чланакЗашто су шопинг центри у иностранству примамљивији нашим купцима од оних у Србији.
Фото: Н.С.
Према статистици Центра потрошача Србије, наши потрошачи се најчешће жале на квалитет робе, а тек на другом и трећем месту је квалитет услуге. На врху те црне листе су спортска обућа, нарочито патике, затим мобилни телефони и компјутерска опрема, те бела техника и намештај.
Празнична еуфорија већ се осећа на сваком кораку, а нарочито у продавницама где се трговци просто утркују у томе ко ће да понуди веће попусте.
На лицу места, међутим, ситуација није тако ружичаста. Углавном се понуда односи на куповину два производа а трећи је бесплатан, или снижен. И док трговци задовољно трљају руке, потрошачи се осећају некако заведеним, да не кажем превареним. Јер док ми живимо у илузији да смо уграбили неки производ по знатно нижим ценама, они који имају прилику да пазаре на распродајама у иностранству уверавају нас да то није ништа у односу на истинско снижење које се креће и до 70 одсто, па се тако италијанске фармерке могу купити за 70 евра, пролећне јакне за 50, а зимске за 90 евра.
Aпел потрошачима
– И снижење и распродаја спадају у такозване продајне подстицаје, али законодавац у Србији није посебно дефинисао наведене појмове, па не треба да чуди што ни потрошачи не праве разлику између те две врсте подстицаја. То, с друге стране, отвара простор за манипулацију трговаца, јер купци не знају да ли је реч о сезонском, или снижењу робе због затварања радње, или због смањене употребне вредности робе. С обзиром на то да креће празнична грозница, апелујемо на потрошаче да приликом куповине обрате пажњу на разлоге продајних подстицаја, односно да ли је реч о снижењима, акцијама, попустима… – упозорава Вера Вида из Центра потрошача Србије.
Онда не треба да се чудимо зашто наши грађани, упркос кризи и ниском стандарду, и овог децембра „јуришају“ на шопинг центре у Сегедину, Бечу и Минхену. Најпосећенији су оутлети, који на једном месту нуде велики број робних марки различитих произвођача, у старту су јефтинији јер нуде робу из претходне сезоне, а још када се томе додају новогодишњи попусти, то чак и просечан српски купац може себи да приушти.
– Недавно сам, пословно, боравила у Aустрији, па сам искористила попусте у Парндорфу. О каквим је снижењима реч о томе најбоље сведочи и податак да сам „фосил“ торбу и сат купила за 150 евра, „хогл“ чизмице за 85 евра, „рифле“ јакну за 60 евра и „фислер“ шерпу за 40 евра. Уз то сам остварила и право на повраћај пореза. Тај буџет ми у Србији не би био довољан само за једну ствар са овог списка – каже Новосађанка Сања Крстић.
Шта значе снижења у Србији купци су имали прилике да се увере и у протекла два месеца, почев од „Ноћи куповине“ у оутлет центру у Инђији, али и у свим већим градовима и тржним центрима, па до „Црног петка“ који је за већину купаца био и буквално „црн“, јер нису могли да пронађу баш ниједан артикал који је био по мери њиховог џепа, па су се кући враћали празних руку.
– Aко говоримо о снижењима каква се могу видети у претпразничним данима у државама Западне Европе, онда морам рећи да такав тренд, нажалост, још није заживео код нас. Бар не у довољној мери, па се снижења обично крећу од 10 до 30 одсто од првобитне цене. Поменућу један пример из Француске, који најбоље илуструје о каквим је попустима реч. Женски капут који је коштао 200 евра снижен је на 90 евра. То код нас, вероватно, још дуго нећете видети – објашњава Вера Вида из Центра потрошача Србије.
Наша саговорница указује и на чињеницу да домаће законодавство не препознаје категорију сезонског снижења, што отвара простор трговцима за слободно тумачење закона, утолико пре што ни сами купци не знају да направе разлику између снижења, попуста и распродаје. Сем чињенице да у нашим радњама мало тога има повољног а да истовремено нуди квалитет, упитно је и стање робе. По најповољнијим ценама нуде се летње ствари малих бројева и често распарена, или оштећена од силног испробавања, гардероба.
Поједини трговци нуде ношену робу, истина по сниженој цени, а реч је о „крпицама“ које се носе на модним ревијама и на којима се то баш види. A ево шта каже статистика. Према статистици Центра потрошача Србије, наши потрошачи се најчешће жале на квалитет робе, а тек на другом и трећем месту је квалитет услуге. На врху те црне листе су спортска обућа, нарочито патике, затим мобилни телефони и компјутерска опрема, те бела техника и намештај.
Национална организација потрошача Србије објавила је на свом сајту јавни апел упозоравајући на то да је већ неколико месеци уназад повећан број приговора на квалитет производа познатих модних светских брендова, које у Србији заступа компанија Ф&Ф. Оправдани приговори потрошача треба да се решавају, поручују из те организације и наглашавају да упркос покушајима њиховог правног тима нису успоставили комуникацију са овим трговцем.
