Стиже хладан туш из банака: Спремите се за поскупљење провизија и накнада

12:42 21.07.2023.

Од 1. септембра банке би могле да врате у примену старе ценовнике из периода од пре августа 2022, којима су прописане више накнаде у односу на садашње. Тада, наиме, истиче период од годину дана "мировања" током којег банке нису смеле да подижу провизије и истовремено су морале да спусте тарфие за 30 одсто ако су их повећавале почев од 2021.

Од септембра прошле до 1.септембра ове године банке, по договору са Народном банком Србије, нису подизале своје провизије и накнаде. Штавише, оне које су их подизале од почетка 2021, морале су у септембру 2022. да их снизе за 30 одсто или врате на пређашње стање. Сада ово „мировање“ истиче, а банке од 1. септембра могу поново да „активирају“ своје старе ценовнике, што би значило већу цену услуга од досадашње, преноси Н1.

Мимо тога, нови прописи подразумевају да свака банка 45 дана раније обавести НБС о намери да подигне тарифе.

Како за портал Н1 потврђују у централној банци, до сада ниједна банка није најавила увођење нових ценовника, али су поједине најавиле – нове услуге.

„У циљу заштите стандарда грађана, Народна банка Србије је у тренутку када смо били суочени са растом цена енергената и последично многих других добара и услуга, донела пакет мера у вези са банкарским накнадама и у августу 2022. године предузела читав низ активности чији је непосредан резултат одлука свих банака које су повећавале накнаде за платне услуге грађанима од 1. јануара 2021. године да те накнаде у наредних годину дана, а почев од 1. септембра 2022. године умање за 30 одсто или их врате на ниво пре њиховог повећања“, подсећа централна банка.

Том приликом, НБС је прописала и обавезу за банке да обавесте Народну банку Србије о измени тарифа најкасније 45 дана пре планираног усвајања тих измена и да јој уз та обавештења доставе сву прописану документацију.

„Рок од 45 дана рачуна се од достављања уредне документације. Уколико је затражила допуну документације, Народна банка Србије може одредити одговарајући рок, који не може бити дужи од шест месеци, пре чијег истека банке не могу доставити допуњену документацију. С тим у вези, истичемо да у протеклом периоду, ниједна банка није доставила обавештење о измени тарифа, односно увођење нових тарифа по којима банке наплаћује накнаде за пружање платних услуга“, наглашава НБС у одговору порталу Н1.

С друге стране, како истиче НБС, неколико банака је доставило обавештење о увођењу нових производа и услуга, којим су допунили постојеће.

Уз наведено обавештење банке су, како се објашњава, дужне биле да доставе прописану документацију, укључујући и приказ механизма формирања цене новог производа, као и модел уговора о новом производу који ће банка закључивати с клијентом и репрезентативни пример овог производа, а који садрже све елементе на основу којих се могу утврдити услови под којима ће се одређени производ/услуга користити, а нарочито приказ врсте и висине свих накнада и других трошкова који падају на терет клијента.

„Имајући у виду да 1. септембра истиче рок од годину дана за примену умањених накнада за платне услуге, истичемо да су банке у могућности да наставе да примењују тарифе које су усвојиле у периоду од 1. јануара 2021. године до августа 2022. године, те да то не представља повећање тарифа како се у медијима наводи, већ обрачун накнада у складу са важећим тарифником“, истиче НБС.

Накнада за рачун са основним услугама остаје 150 динара

У централној банци подсећају да је НБС као трајну меру донела Одлуку о платном рачуну са основним услугама, којом је ограничена цена пакета платног рачуна са основним услугама, а који је на располагању свим грађанима, на максималан износ од 150 динара и којом је прописана гарантована садржина овог платног рачуна.

„На крају, истичемо да Народна банка Србије очекује од банака у Републици Србији да спроводе одрживу и одговорну пословну политику, као и да оцене оправданост повећања цена одређених накнада и услуга. Народна банка Србије континуирано прати ситуацију у финансијском сектору и по потреби, у оквиру своје контролне функције, предузимаће активности, пре свега у циљу заштите корисника финансијских услуга. Као и до сада, Народна банка Србије ће настојати да банке и други пружаоци услуга, поред одржања стабилности свога пословања и побољшање квалитета својих услуга, додатну пажњу посвете даљем обезбеђењу дугорочно одрживог пословног односа с клијентима, грађанима и привредом“, закључује централна банка у одговору порталу Н1.

Ко је поскупљивао услуге

Према подацима НБС, које је портал Н1 објавио прошле године уочи увођења „мировања“ накнада, од 1. јануара 2021. године до августа 2022. од 21 банке у које су тада радиле са грађанима, њих 14 извршило је корекцију тарифника (12 банака је мењало тарифнике, између осталог, и у делу накнада за вођење текућих рачуна и две банке су мењале тарифнике, али не у делу накнада за вођење текућих рачуна).

Цена корпе основних банкарских услуга је код наведених банака у августу 2022. односу на стање на дан 31. децембра 2020. године према проценама Народне банке Србије била повећана повећана за 13 одсто.

Тада је гувернер НБС Јоргованка Табаковић навела и да се централна банка у анализи разних накнада сусрела и са неким „егзотичним“ услугама, попут промене ПИН-а на банкомату, наплате неоснованих рекламација и других, где код неких има основа за наплату, док су неке, како је тада истакла – „доведене до бесмисла“.